АК-47
Из пројекта Википедија
АК-47 је јуришна пушка коју је дизајнирао Михаил Калашњиков и која је коришћена у многим државама Источног блока током Хладног рата. У поређењу са пушкама из Другог светског рата, АК-47 је лакши, компактнији, краћег домета, са мањим 7.62 × 39 mm магацинима и имао је могућност селектоване паљбе. Он је један од првих правих јуришних пушака и остаје најраспрострањенији. АК-47 и његове бројне варијанте су произвођене у великим бројевима у односу на друге јуришне пушке и још увек се производи.
Садржај |
[уреди] Развој
Током Другог светског рата, Немачка је развила концепт јуришне пушке. Овај концепт је заснован на претпоставци да се највише борби у модерном рату одвија на кратким растојањима, од којих је већина на мање од 100 метара. Снага и домет пушака је просто угушена јер је већина окршаја била са мањим оружјем. Резултат тога је био да су магацини и ватрена моћ пушака комбиновани са особинама аутомата (магацини великог капацитета и пуна аутоматска паљба) и таква оружје би било ефективно на растојању од 300 метара. Због сврхе производње, ово је урађено скраћивањем Маузерових 38 mm магацина на 33 mm и коришћењем лакше муниције. Резултујући Штурмгевер 44 није био прва пушка која је имала ове особине; оне су представљене раније ранијим италијанским и руским дизајнима. Немци су ипак били који су успели да произведу и испоруче довољан број овог типа да га на прави начин искористе. Они су користили ово оружје у великом броју на крају рата против Совјета. Ово искуство је дубоко утицало на совјетску доктрину у годинама после рата.
Према једној причи, тенковски наредник Михаил Калашњиков је почео да замишља ово оружје још док је био у болници, након што је повређен у бици за Бријанск. Он је обавештен да је ново оружје захтевано за 7.62 × 39 mm магацине које су развили Јелисаров и Семин 1943. Сидајев ППС43 аутомат је имао предност над Калашњиковљевим дизајном. Калашњиков је преправио свој поражени дизајн наком прегледања немачког Штурмгевера 44 1946. Предложено је да Калашњиков буде изабран за вођу дизајнерског тима више због пропаганде због његовог статуса ратног хероја него због његове стручности, пратећи тако совјетске образце и у другим гранама индустрије.
Упркос очигледној сличности, Михаил Калашњиков пориче да је његов дизајн заснован на немачкој јуришној пушци. У унутрашњости АК-47 подсећа много на америчку пушку М1 Гаранд. Двоструки блокирајући језичци, одблокирајућа цев и окидачки механизам су јасно изведени из ранијих америчких дизајна. Ово није чудно јер су милиони пушака Гаранд поуздано радили у борби широм планете. Иако је механички сличан пушци Гаранд, АК-47 јасно посуђује свој концепт магацина, облик, систем за гас и конструкционе методе са Штурмгевера 44. Даље, безбедност је изненађујуће слична Брауниговом дизајну Ремингтоновог Модела 8.
Генијалност у дизајну АК-47 је упрошћавање тих дизајна и прилагођавању масовној производњи за релативно невеште раднике. АК-47 се може гледати као фузија најбољег што пружа М1 Гаранд комбиновано са најбољим аспектима Штурмгевера 44 урађен најбољим процесом који је био доступан у Совјетском Савезу у то време.
Било је много потешкоћа током почетне фазе производње. Први произведени модели су имали штампане лимене делове, тако да су се ови модели брзо кварили. Уместо заустављања производње, уведени су пресовани делови. Ово је био скупљи процес, али употреба машинских делова је убрзало производњу пошто су опрема и радници који су производили делове за Мосин-Нагат пушке брзо прилагодили. Делимично због ових проблема, Совјети нису били у стању да дистрибуирају велик број ових нових пушки до 1956. Током овог периода, производња слабијих СКС Симонов пушака је настављена.
Када су производни проблеми превазиђени, редизајнирана верзија означена као АКМ (М за "модернизовано" или "унапређено") је представљена 1959. Нова верзија је користила штампани примач и имала је нагибљен помоћни део на крају цеви да би се компезовало трзање. Такође је било нешто лакша од претходног АК-47. АКМ је извожен широм света да би се помогло ширење комунизма. АКМ верзија је надаље скоро искључиво произвођена, без обзира да ли је била лиценцирана или не; овај модел се најчешће среће. Упркос овој чињеници, пушке овог типа су се најчешће означаване као АК-47 на западу. У већини земаља Источног блока ово оружје је познато просто као Калашњиков.
1978, Совјетски Савез је почео да замењује своје АК-47 и АКМ пушке са новијим дизајом АК-74. Нова пушка и магацини су почели да се извозе у источноевропске државе тек када се Совјетски Савез распао, драстично смањивши производњу овог и другог малог оружја.
[уреди] Значајне особине
АК-47 је прост и јевтин за производљу и лак за чишћење и одржавање. Његова снага и моћ су легендарне. Велики гасни клип, значајно растојање између покретних делова и закривљен дизајн магацина су омогућили пушци да поднесе велике количине стране материје и пуцање без закочења. Ова поузданост је дошла по цену прецизности.
Задњи степени нишан је подесив, где сваки положај обележава стотине метара. Предњи нишан је за подесив ради пројекције на терену. Подешавање протока гаса је урађено у фабрици пре продаје. Борбена подешавања усмеравају метке неколико центиметара изнад или испод тачке нишањења у домету од приближно 250 метара. Ово блиско подешавање омогућава кориснику да пуца на блиске мете без подешавања нишана. Дужа подешавања су намењена за чишћење терена. Ова подешавања одражавају Мосин-Нагат и СКС Симонов пушке које је АК-47 заменио. Ово је олакшало прелаз и упростило тренинг.
Цев и комора, као и гасни клип и унутрашњи гасни цилиндар, су углавном хромирани. Ова облога је драстично продужила век трајања ових делова чинећи их отпорним на корозију и хабање. Хромирање критичних делова је сада уобичајено у већини модерних војних оружја.
[уреди] Балистика
Стандардни АК-47 испаљује 7.62 × 39 mm муницију са излазном брзином од 710 метара у секунди. Излазна енергија је 1.990 џула. Дужина магацина је 38,6 милиметара, а маса око 280 грама. Маса метка је обично 123 грама. АК-47 и АКМ са магацинима од 7.62 × 39 mm имају ефикасан домет од око 300 метара. Ради поређења 7.62 × 54Р mm магацини имају муницију од 185 грама са брзином од 818 метара у секунди са приближно 4.000 џула енергије.
[уреди] Оперативни циклус
Да би пуцао, оператор прво убацује напуњен оквир, помера изборник на најнижу позицију, повуче назад и пусти ручицу за пуњење и онда притисне окидач. У оваквом положају, пушка пуца појединачно захтевајући да се окидач отпусти и и притисне опет за следећи хитац све док се оквир не испразни. У средњем положају, пушка наставља да пуца, аутоматски убацивајући нове метке у комору, све док се оквир не испразни или док се не отпусти окидач.
[уреди] Културни утицај
АК-47 и његовим изведбама су биле наклоњене многе незападне силе због његове лакоће коришћења, робусности, једноставности и ниске цене производње. Процене производње премашују 100 милиона комада. Током већег дела Хладног рата, Совјетски Савез и Кина су споводили програм војне помоћи, обезбеђујући њихово наоружање и техничко знање бројним државама. Такође, оружјем су снабдевани прокомунистички покрети као што су Сандинисти и Вијет Конг. Ову политика се примењивала и на Западу, пошто су Сједињене Државе обезбеђивале оружје групама као што су авганистански Муџахедини.
Јасан утицај овог оружја се не показује само бројкама. АК-47 се налази на застави и грбу Мозамбика (некада и на грбу Буркине Фасо) и на застави Хезболаха. Калаш, скраћено од Калашњиков се користе као име за дечаке у неким афричким државама. Штавише, творци филмова који наоружавају филмске терористе, чланове банди и генерално све лоше момке са АК-47 дају оружју још већу културну мистичност. Бројне видео игре у себи имају АК-47. Ово оружје је коришћено као позадина за репортере током вести о тероризму. Писци су такође брзи на наоружавању њихових ликова са овим оружјем.
Широка распрострањеност АК-47, његова иконографија, чињеница да га поседују већина различитих скица за оружје и његово спајање са оружаним конфликтима ће обезбедити значајан и видљив утицај на друштво.
[уреди] Верзије
[уреди] Остале верзије
АК-47 и његови наследници се праве или су се правили у следећим земљама: Египту, Кини, Северној Кореји, Источној Немачкој, Пољској, Југославији (као М70 или М80 серија), Румунији, Мађарској (као АМД-63 и АМД-65), Ираку и Бугарској.
Основни дизајн АК-47 се користио као основе за друге успешне пушке као што су фински Валмет 62/76, израелски Галил, индијски ИНСАС и југословенску Заставу М76, M77 и М77/82.
[уреди] Види још
- Поређење између АК-47 и М16
[уреди] Спољашње везе
- сајт произвођача
- AK Site — Kalashnikov Home Page
- Automat Kalashnikov
- АК-47 јуришна пушка SovietArmy.com
