Обала Слоноваче
Из пројекта Википедија
Координате: 8° 0′ СГ Ш, 6° 0′ ЗГД
Мото: Unitè,Discipline e Travail | |
Химна: L'Abidjanaise | |
Главни град | Јамосукро |
Службени језик | француски |
Председник: | Laurent Gbagbo |
Премијер: | Seydou Diarra |
Независност: | Од Француске 7. август 1960. |
Површина | |
- Укупно | 322.460 km² (67.) |
- Вода (%) | 1.4 |
Становништво | |
- 2004. | 16.962.491 (57) |
- Густина | 53/km² |
Валута | CFA франак (100 центима ) |
Временска зона | UTC 0 |
Интернет домен | .ci |
Позивни број | +225 |
Република Обала Слоноваче или Република Обала Слонове Кости је земља у Западној Африци која граничи са Либеријом, Гвинејом, Малијем, Буркином Фасо и Ганом са западне, северне и источне стране док се са јужне стране налази Гвинејски залив. Економски развој ове некада најразвијеније земље Западне Африке, заустављен је грађанским ратом који је земљу поделио на два дела.
Садржај |
[уреди] Историја
За више информација погледајте Историја Обале Слоноваче. |
Није много тога познато о Обали Слоноваче из периода пре доласка европских бродова 1460-тих година. Главне етничке групе су се населиле не тако давно из суседних подручја. Народ Кру је мигрирао из Либерије око 1600.; Сеноуфо и Лоби мигрирали су према југу из Буркине Фасо и Малија. Тек у 18. и 19. веку народ Акан, укључујући Баоуле, мигрирао је из Гане у источне делове земље, а Малинке народ је мигрирао из Гвинеје у северозападни део земље.
У поређењу са суседном Ганом, Обала Слоноваче није претрпила пуно трговином робља.
[уреди] Политичке подјеле
За више информација погледајте Департмани Обале Слоноваче. |
Обала Слоноваче је подељена на 34 департмана.
[уреди] Географија
За више информација погледајте Географија Обале Слоноваче. |
Налази се у западној Африци. Излази на Атлански океан. Површина јој је 322.460 km² а има око 16 милиона становника. Главни град је Јамосукро а остали су: Абижан, Буаке, Јамусукро, Данане, Ман, Далоа, Агбовил, Сан Педро и Корхого.
[уреди] Рељеф
Уз море је низија а унутрашњости су брда. Највећи врх је 1.750 m.
[уреди] Клима
Клима је тропска влажна а на самом југу екваторијална.
[уреди] Привреда
Слабо развијена земља која осећа последице колонијализма. У њеној привреди велики капитал имају амеркинци, французи и остале европске земље. Највише људи је запослено у пољопривреди 79%. Главни производи су; шећерна трска, каучук, кафа, какао, банана, кикирики, кукуруз, шећерна репа, просо, соја и кромпир. Индустрија; електротехничка, дрвна, рафинерија нафте, хемијска, прехрамбена, производња алуминија, кожна, текстилна. Руде; дијаманти, злато, нафта, манганоплемењивач челика, боксит, гвоздена руда.
Северна | Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара | |
Западна | Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того | |
Централна | Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе | |
Источна | Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве | |
Јужна | Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд | |
|
||
Зависне територије |