Шарлота Бронте
Из пројекта Википедија
Шарлота Бронте (Charlotte Brontë) рођена (21. април, 1816 умрла 31. март, 1855) је енглеска списатељица, и најстарија од три сестре Бронте чији су заједнички радови постали сам крем енглеског литерарног класичног дела.
[уреди] Живот и рад
Шарлота Бронте је рођена у Тхортону у Јокширу Енглеска, као треће од шесторо деце, од оца Патрика Бронтеа (бивши "Патрик Брунти"), ирског порекла и његове жене, Марије Бранвел. У априлу 1820 породица Бронте се сели у Хаворт где ће Патрик радити и служити мису као католички свештеник. Марија Бранвел Бронте умире од рака 15. септембар 1821, оставивши петоро кћери и синана одгајање својој сестри Елизабет Бранвел. Августа 1824, Шарлота је са још трима свијих сестри послата на школовање у „Daughters' School“ (За коју кажу да је утицала на престављање Lowood школе у њеном делу Џејн Ејр). Лоше услове је Шарлота успела да издржи и преживи, али је утицало на њено здравље што на физичком, тако и на психичком преживљавајући смрт љених двеју старијих сестара, Марије (рођене 1814) и Елизабет (рођене 1815), које су умрле од Туберкулозе године 1825 убрзо после напиштања школе.
Кући, преживела деца - Бранвел, Eмили, и Ана – су биле инспирисане очевом библиотеком опремљеном писцима као што су Валтер Скот, Лорд Бајрон, 1001 ноћ итд. Заједно су почели измишњати приче и непозната краљевства. Шарлота и Бранвел су написали причу о својој измишљеној земљи - Ангрији- док су Емили и Ана писали чланак о својо измишљеној земљи под називом- Гондал. Неке саге тих прича и дан данас постоје, и буде радозналост историчара и биографичара зато што откривају начин размишљања породице Бронте у својим најранијим годинама.
Шарлота је наставила своје школоваље у школи „Roe Head school“ од 1831 до 1832, где среће истомишљенике и будуће пријатеље, Ellen Nussey и Mери Tејлор. Шарлота се враћа у школу, али овог пута као учитељица од 1835 до 1838. Године 1839 она узима прву од многих позиција као гувернанта разних фамилија у Јоркширу, и то је радила све до 1841. Године 1842 она и Емили путују до Брисела. Због путничких трошкова, Шарлота подучава Енглески језик, а Емили музику . Убрзо искрсава проблем и њих две се враћају кући због смрти њихове тетке Елизабет Бранвел, која им се придружила у фамилији после смрти њихове мајке, преминувши у Октобру, 1842. Шарлота се вратила сама у брисел, јануара 1843 да би прихватила место учитељице. Њен други боравак тамо није био баш посебно срећан; Била је усамљена, и недостајала јој је кућа. Коначно се враћа кући јануара 1844 и касније налази инспирацију у догађајима у бриселу за свој роман „Професор“.
Маја 1846, Шарлота, Емили, и Ана издају колекцију поезије под псеудонимом. Упркос чињеници да књига није привукла неку посебну пажњу (продате су само две копије) сестре су наставиле да пишу своја следећа дела. Шарлота је наставила под својим именом 'Currer Bell' када је издала своја два прва романа.
Њени романи су:
- Џејн Ејр, издат 1847
- Ширли, издат 1849
- Villette, издат 1853
- Професор, написала је пре Џејн Ејр али су рад одбили више издавача тако да је објављен тек постхумно 1857
Њена дела су поприлично критикована. Доста се спекулисало у оно време да ли је Currer Bell стварно био мушко или женско.
Шарлотин брат, Бранвел, једини син у породици, умире од хроничног бронхитиса изазваног пићем, у септембру 1848, мада је ШАрлота била убеђена да је за његову смрт крива Туберкулоза. Емили и Ана обе умиру од туберкулозе децембра 1848 и маја 1849,.
Шарлота и њен отац су сада остали сами. Због успеха њеног романа Џејн Ејр, издавачи је убеђују да посети Лондон, где ће откризти свој прави идентитет где ће се почети кретати у мало већим друштвеним слојевима, спријатељивши се са тадашњим великим енглеским писцима. Упркос свему никад није напустила Хаворт више од пар недеља.
Јуна 1854, Шарлота се удаје за Артура Бела Николса, очевог помоћника. Она умире девет месеци касније током своје прве трудноће. На сертификату умрлице , пише као узрок смрти туберкулоза, али данас се појавђују и доказу да је можда умрла и од тифуса. Шарлота је сахрањена испред цркве „St. Michael“ у Хаворту у Енглеској.
