Хаџи Проданова буна
Из пројекта Википедија
Хаџи Проданова буна је била српска побуна из 1814. против турског терора. На челу буне је био Хаџи Продан Глигоријевић. Буна се завршила победом Турака, а велику улогу у њеном гушењу је имао Милош Обреновић, потоњи вођа Другог српског устанка и кнез Србије.
Буна је избила изненада и без претходне припреме године у пожешкој нахији као реакција на низ репресивних мјера и намета које су Турци појачавали. Непосредан повод био је сукоб код манастира Трнаве између Срба и Турака, чији су организатори били трнавски игуман Пајсије и Михаило, брат Хаџи Продана, а који се свршио лоше по људе пожешког муселима Латиф-Аге. На чело буне стао је Хаџи-Продан, наставивши да организује чете и шири буну; обухваћене су крагујевачка и јагодинска нахија.
Сем Хаџи-Продана, у буни није учествовао ниједан војвода из Првог устанка, док је неколико и помагало Турцима. Милош Обреновић је одбио понуђено вођство, изговарајући се на неприпремљеност, недостатак оружја и непогодно годишње доба. Међутим, понудио је везиру Сулејман-паши своју помоћ за фушење буне, уз обећање да ће бити опроштено свакоме учеснику буне који се преда, изузев Хаџи-Продана и браће му. Заједно са рудничким муселимом Ашим-бегом, Милош је угушио буну, уз већи отпор у крагујевачкој нахији. Послије сукоба код Кнића, гдје су устаници постигли побједу, али се потом разишли кућама, Хаџи-Продан је пребјегао у Аустрију.
Послије смирења буне није поштовано везирово обећање дато Милошу Обреновићу; из побуњених нахија покупљено је око 300 истакнутих људи и у цинџирима одведено у Београд гдје су погубљени или набијени на колац. На колац је набијен и зачетник устанка, игуман Пајсије.
