Софисти
Из пројекта Википедија
Софисти — идеолози робовласничке демократије у V веку пре нове ере. Први путујући учитељи који су били за то плаћени и којима је то била једина професија. Због тога се софисти сматрају првим интелектуалцима (ако узмемо дефиницију речи по којој је интелектуалац особа која живи од продаје свог знања).
Као педагози и енциклопедисти, популарисали су научна и културна достигнућа свога времена (знања о природи, астрономију, музику, етику и др.). Човек остаје ипак централни проблем њихова интересовања према Протагориној речи: »Човек је мера свих ствари.«
Припремали су, пре свега, људе »да правилно мисле, раде и говоре«. Њихова схватања су била углавном субјективистичка; према религији су се односили скептички. Они су, по Хегеловим речима, први грчки просветитељи.
Временом је софистика прешла у неку врсту надмудривања, у вештину убеђивања по сваку цену, чак и помоћу разних лукавстава да се обмане противник или постигне ефекат. Стога појам »софист« већ од времена Платона, а нарочито Аристотела, означава човека који се служи софизмима, тј. лажним доказима.
Треба ипак напоменути да су атински филозофи презирали софисте не само због њиховог прибегавања свим средствима да би победили у расправи, већ и због тога што је већина софиста долазила из других градова, а Атињани су били познати по ксенофобији.
