Протагора

Из пројекта Википедија

Протагора је рођен 486. пне. у Абдери у северној Грчкој; умро је 411. пне.. По мишљењу многих стручњака први Грк који је сам себе назвао софистом. Најзначајнији представник софистике. Познат по свом релативизму и агностицизму. Протагора је један од првих проминентних заступника скептицизма. Четрдесет година је радио као плаћени мислилац и учитељ реторике. 444. пне. Добио је налог од демократске Атине да формулише устав за један град на југу Италије који се звао (Турија).

Пред крај живота постао је жртва атичке демократије исто као и вајар Фидија, као и филозоф Анаксагора или као Сократ. Повод је био примедба коју је изјавио о боговима: «О боговима немам могућности да нешто знам, нити да они постоје, а нити да они не постоје, и још каквог су они облика; много тога спречава поуздано знање: нејасноћа саме ствари и краткоћа људског живота». Прича се да је протеран из Атине, а да су његове књиге спаљене на тргу и да се удавио у бури која је захватила његов брод.

Његова позната узречица је: „Мера свих ствари је човек“ (Хомо - Мензура - Узречица) лат. (Хомо=Човек); (Мензура=Мера) «оних које јесу да јесу, а оних које нису да нису».

[уреди] Литература

• Frederik Koplston: Историја филозофије. Грчка и Рим; БИГЗ; Београд, 1988. стр. 119-128.