Севастократор Бранко Младеновић
Из пројекта Википедија
Севастократор Бранко Младеновић је родоначелник лозе Бранковића. Порекло ове породице није баш најјасније, а као њени најстарији чланови спомињу се војвода Младен и брат му жупан Никола. Не зна се ко је њихов отац али се ради о веома старој и угледној породици која је још од краља Милутина била присутна на двору где је заузимала видно место, али никада није спадала у оне најутицајније. Територија коју су заузимали није била велика јер се сводила на дреницу на Косову али су имали висок углед захваљујући својој дворској служби.Као припадници пограничне властеле основно занимање било им је војевање. Прави успон иде од времена владавине краља Стефана Дечанског (1321-1331.) јер се тада у 1323. години војвода Младен спомиње као господар Требиња и Драчевице које је добио од краља на управу, док му брат Никола у години 1329. има назив жупана и као краљев службеник делује у северној Албанији. По свему судећи ове титуле су биле награда коју су добили од краља Дечанског због вероватних заслуга током његових борби за престо са полубратом Константином. Каква су била њихова касније деловања, не зна се, али су се вероватно и даље кретали у краљевој близини. Непосредно након 1326. године (када се последњи пут спомиње у једној повељи) војвода Младен је и умро, а наследио га је син Бранко од којег породица Бранковић и добија своје име Бранковића.
Осим Бранка војвода Младен је оставио иза себе и ћерку по имену Ратославу (Ратиславу). Да је породица уживала велики углед, мада није била међу најмоћнијима у Србији, види се из тога што је војвода Младен ћерку Ратославу удао у моћну кућу Војновића и то за жупана Алтомана. Из овога брака родиће се каснији жупан Никола Алтомановић. Од свога оца, војводе Младена, син Бранко је наследио управу Требињем, али и његово место поверљивог човека код краља Дечанског. У каснијем сукобу између краља Дечанског и сина му Душана по свему судећи Бранко је био на страни сина јер га, након успешно окончане борбе за круну, краљ Душан награђује намесништвом Охрида, али могуће и високом титулом севастократора.
Не зна се за кога је севастократор Бранко био ожењен али се зна да је имао три сина и једну ћерку. Најстарији син се звао Никола Радоња касније монах Герасим. Други син се звао Гргур, а трећи и најмлађи син био је Вук Бранковић. Осим три сина севастократор је имао и ћерку Теодору (Војиславу) која се удала за Ђорђу Топију који је господарио Драчем.
