Николај Рижков

Из пројекта Википедија

Николај Иванович Рижков (руски: Николай Иванович Рыжков) (28. септембар 1929 - ) је био совјетски званичник, и након распада Совјетског Савеза, руски политичар. Био је редседавајући Савета министара СССР-а (или премијер Совјетског Савеза) од 27. септембра 1985. до 14. јануара 1991, у ери гласности и перестроике под Михаилом Горбачовим.

Каријера технократе Рижкова је напредовала, прво од радника у Фабрици Свердловск Уралмаш а затим главног инжињера, и од 1970. до 1975, менаџера фабрике Уралмаш, једне од највећих совјетских компанија.

Ступио је у Комунистичку партију Совјетског Савеза (КПСС) 1956. а заменик министра за тешку и транспортну машиноградњу је постао 1975. 1979. је постао први заменик председавајућег совјетске агенције за планирање, Госплан. 1981. је изабран у Централни комитет КПСС. 22. новембра, 1982, након смрти Леонида Брежњева и доласка на власт Јурија Андропова секретар Централног комитета (ЦК), Кириленко, је био приморан да се повуче, а на његово место је дошао Рижков, који је постављен и за шефа Економског одељења ЦК. Када је Михаил Горбачов постао генерални секретар ЦК КПСС, Рижков је ушао у владајући Политбиро, 23. априла, 1985. 5 месеци касније, 27. септембра, времешни премијер Николај Тихонов је пензионисан, и Рижков је дошао на његово место.

Рижков је подржавао гробачовљев покушај да оживи и реструктурише совјетску економију кроз децентрализовано планирање (види централизовано планирање) и увођење нових технологија. Међутим, противио се каснијим горбачовљевим покушајима да уведе тржишне механизме у совјетску економију. Када је Политбиро реструктурисан на XVIII конгресу Комунистичке партије, јула 1990, сви владини званичници осим Горбачова су искључени из њега, и Рижков је по аутоматизму изгубио своју позицију. Децембра 1990. је смештен у болницу због срчаних проблема (постоје гласине да су ови срчани проблеми измишљени како би се ублажио пад) и док се опорављао, Врховни совјет је усвојио нови закон по коме се Совнарком (савет министара) замењује новим кабинетом министара. Закон је усвојен 26. децембра, 1990, али нова структура није успостављена до 14. јануара, 1991, када је Валентин Павлов постао премијер.

Након опоравка, ране 1991, Рижков је био комунистички кандидат на првим изборима за председника Руске Федерације 12. јуна, 1991. Освојио је мање од 17% гласова, а Јелцин је освојио 57%. Рижков се повукао из политике, и провео је наредних неколико година у банкарству и инвестиционој индустрији. Децембра 1995. је изабран у нову руску Думу испред блока Моћ народу а 1996. је постао вођа левичарске фракције Народна снага у Думи. Касних 1990-их је учествовао у Народној патриотској унији Русије, алијанси левичара и националиста, коју су предводили комунисти.