Мишићно ткиво

Из пројекта Википедија

Мишићно ткиво је највеће ткиво у телу животиња. Оно се састоји од ћелија - мишићних влакана, које имају способност контракције. Та се способност заснива на присуству контрактилних влакана ,миофибрила, која су изграђена од протеина актина и миозина.

Врсте мишићних ткива. По реду: Попречно-пругасти (скелетни мишићи), глатки мишићи (висцерални) и срчани мишић

Мишић се контрахује као одговор на надражај који је до њега доспео одређеним нервом. У сваку мишићну ћелију улази једно нервно влакно и место њиховог повезивања назива се моторна плоча (периферна синапса). Надражај се са нерва на мишић преноси помоћу хемијских медијатора .

Према грађи и начину рада, код кичмењака се разликују три типа мишићног ткива :

глатки мишићи,
попречно-пругасти мишићи и
срчани мишић.

[уреди] Попречно-пругасти мишићи

Попречно-пругасти (скелетни) мишићи су везани за кости и дају облик телу. Њихове ћелије су издуженог облика и без наставака, имају више једара која су смештена периферно – испод ћелијске мембране . Спадају у најкрупније ћелије у телу (до 4 цм код човека) и сачињавају око 40% укупне телесне тежине. Мембрана ових мишићних ћелија назива се сарколема. Карактеристична попречна-пругавост огледа се у наизменичним тамним и светлим тракама, што потиче од грађе самих миофибрила. Миофибрили су изграђени од танких актинских и дебелих миозинских влакана. Тамну пругу граде актин и миозин, а светлу само актин. Средином светле пруге пружа се једна тамна линија названа Z-линија .

Скелетни мишићи су инервисани периферним нервним системом тако да раде под утицајем наше воље и у току рада се замарају.

Основна функција ових мишића је кретање и производња телесне топлоте. Њихова мишићна влакна су груписана у снопиће који су обавијени везивном опном. Више снопића удружено је у веће снопове, који су груписани и повезани заједничком везивном опном градећи мишић.

[уреди] Глатки мишићи

Глатки (висцерални) мишићи изграђују зидове цевастих органа и органа са шупљинама (црева, желудац, мокраћна бешика, крвни судови, материца и др.).

Састоје се од већег броја вретенастих ћелија које имају обично једно једро у центру ћелије. Актин и миозин су у њима груписани у снопове тако да нема попречне-пругавости . Инервисани су аутономним нервним системом тако да раде ван утицаја наше воље. Инервација је двојна, што значи да је сваки мишић у вези и са симпатикусом и са парасимпатикусом чиме се постиже регулација рада органа (ако симпатикус нпр. убрзава рад неког органа , онда ће парасимпатикус деловати супротно). Контракције глатких мишића су споре, дуже трају и не долази до замарања.

[уреди] Срчани мишић

Срчани мишић је по структури сличан попречно-пругастим мишићима, а по функцији је сличнији глатким мишићима. Он је попречно-пругаст, али је специјално грађен као физиолошки синцицијум. Ћелије су скраћено - вретенастог облика и имају наставке преко којих се повезују чиме образују синцицијум, што омогућава несметано преношење надражаја кроз срчани мишић. Контракције срчане мускулатуре су брзе, ритмичке и аутоматске.

Постоје две врсте мишићних ћелија у срцу:

једне, типичне мишићне ћелије које граде преткоморе и коморе срца и
друге, Пуркињеове ћелије, које граде тзв. аутоматски систем срца

[уреди] Литература:

Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
Маричек,Магдалена; Ћурчић,Б; Радовић,И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.