Драгољуб Поповић
Из пројекта Википедија
[уреди] Биографија
Рођен 25.7. 1951. у Земуну, школовао се у Београду, где је 1974. дипломирао на Правном факултету као најбољи студент генерације. На истом факултету је докторирао 1984. с тезом из упоредне историје права. Стекао је диплому трећег степена на Међународном факултету за упоредно право у Бриселу 1985. године.
Од 1980. до 1998. био је запослен на Правном факултету у Београду, где је прошао пут од асистента до редовног професора. Предавао је Општу правну историју и Велике правне системе.
Од 1998. до 2001. године био је адвокат и радио у адвокатској канцеларији Марковић у Београду.
Почев од фебруара 2001. радио је на Институту за федерализам Универзитета у Фрибуру, у Швајцарској, као гостујући истраживач. Посветио се проучавању регионалне државе и написао књигу о европском регионализму.
Од октобра 2001. до септембра 2004. је био у дипломатској служби, обављајући дужност амбасадора Југославије и потом Србије и Црне Горе у Швајцарској.
Један је од оснивача Факултета за пословно право у Београду и на томе факултету предаје Уставно право и Упоредно право. По окончању дипломатске службе вратио се на Факултет за пословно право, где је изабран за редовног професора. У јануару 2005. године је изабран за судију Европскога суда за људска права у Стразбуру.
Аутор је више књига, самосталних и коауторских, а учествовао је и у изради неколико уставних нацрта, како за Србију, тако и за државну заједницу Србије и Црне Горе. Објавио је и два романа.
[уреди] Библиографија
- Оглед о одговорној влади / на примеру њеног настанка у Француској, Београд 1989.
- Стварање модерне државе, Београд 1993; четврто издање 2002.
- Прапочетак српскога парламентаризма, Београд 1996.
- Еuropean Regionalism / A Challenge to New Democracies, Bâle-Genčve-Munich 2002.
- Основи уставног права, Београд 2004.
- Увод у упоредно право, Београд 2005.
