Гранада

Из пројекта Википедија

Застава	Грб

Гранада
Држава:	Шпанија
Аутономна регија:	Андалузија
Провинција:	Гранада
Површина:	88 km²
Становништво (попис 2005.):	236.982
Густина насељености: (попис 2005.):	2.692,97 ст/km
Надморска висина:	738 m
Градоначелник:	Хосе Торес Уртадо (José Torres Hurtado)

Гранада је главни град провинције Гранада у аутономном региону Андалузија у јужној Шпанији.

[уреди] Географија

Гранада лежи недалеко од Сиера Неваде у долинама Даро и Хенил на висини од 670 m. Град има око 241.000 становника, од којих већина ради у туризму или пољопривреди.

[уреди] Историја

Албаисин

Гранада је била први пут споменута 500. године пре Христа под именом Илибера као насеље Ибераца. Због заштићеног положаја између околних брда, као и због неуобичајено плодног земљишта, ово подручје било је веома рано насељено. Након што су Римљани освојили полуострво, насеље је променило име у Илиберис. После распада Римског царства, област је пала под утицај северноафричког царства, односно Вандала. Од 534. године један читав век је била под источноримском владавином, а од почетка 7. века Гранада је припала западним Готима.

711. године град су освојили Мавари и име је промењено у Илбира. Као центар управе провинције 756. основан је нови град под називом Мадинат Илбира (или на шпанском Медина Елвира) око 10 км североисточно у подножју данашње Сиера Елвире. Истовремено су људи почели да за област старог насеља користе назив Калат Гарната (Qal’at Garnata) што значи Тврђава од Гранаде, из чега се развило данашње име града.

Након пропасти Калифа од Кордобе 1012. године, своју моћ у провинцији је искористио Кланшеф Зави ибн Зири (Clanchef Zawi ibn Ziri) и претворио град у седиште своје династије која се овде задржала око 80 година и владала једном од важнијих мањих краљевина Андалузије. Од 1238. до 1492. Гранада је била главни град царства султана.

2. јануара 1492. капитулирао је последњи султан Мухамед XII (Боабдил) и предао град краљици Изабели I од Кастиље и краљу Фердинанду II од Арагона, такозваним католичким краљевима (Reyes Católicos). Тиме је било завршено са реконквистом на Пиринејском полуострву. Према једном пасусу закљученог уговора, хришћанска војска је маварско становништво пребацила на обалу, одакле су превожени у Северну Африку у област данашњег Марока.

Године 1499. по наређењу пискупа Хименеса де Сиснероса од Толеда (Jiménez de Cisneros od Toleda) на пијаци Гранаде направљена је ломача како би се спалиле све књиге исламске теологије, филозофије историје и природних наука. У току овог догађаја дошло је до једнодневног страдања свих нехришћана, а жртве су пре свега били Јевреји. Том приликом је јеврејска четврт, која постоји већ вековима, великим делом била разорена.

После побуне коју су изазвали муслимани остали у Шпанији, такозвани „мали муслимани“ (на шпанском Moriscos), због забране њихове религије, у периоду од 1569. до 1671. и од 1609. до 1611. године населили су друге делове Пиринејског полуострва и касније се преселили у Африку. Многи су населили данашњи Тунис и Алжир и тамо развили своју културу. Тада је Гранада пропала у привредном погледу.

Од 1492. године Гранада је седиште бискупије. Универзитет је саграђен у периоду од 1526. до 1531. и представљао је, пре свега у 20. веку, веома важан културни извор. По завршетку Франко диктатуре почео је да се развија туризам.

После дугих мирних сусрета различитих култура и толеранције међу припадницима различитих религија, Гранада данас важи за пример могућности постојања друштва са различитом културом на једном месту.

[уреди] Знаменитости

Гранада је позната по историјским грађевинама како из доба Мавара, тако и из доба готике и ренесансе.

центар Гранаде

Најзначајнија грађевина из доба Мавара је утврђење Алхамбра које је названо по свом градитељу. Осим тога al-hambra значи црвени град (стене од којих је саграђено утврђење су црвене). Утврђење представља на неки начин колекцију разних палата и то га чини посебним. Подигнуто је у 13. и 14. веку као резиденција маварских краљева. Алхамбра је позната по Лављем [[бунар]у. Карло V је овде саградио сцоју палату која је касније била уништена. Из поштовања према Карлу V забрањено је истраживање на овом подручју. У утврђењу се налази манастир из 15. века.

Алхамбра

Катедрала Гранаде

Друга знаменитост је Генералифе (Yannat al-arif значи небески рај на земљи) летња резиденција калифа. Алхамбра и Албаицин, некадашње маварске четврти, су заштићене UNESCOм. У суседству се налазе цигански станови у пећинама, који су у Гранади и околини и данас насељени и делимично нуде запањујући ликсуз.

У центру се налази катедрала из доба ренесансе. Ту се налази и Капиља Реал (Capilla Real) завршена 1521. године у којој се налазе надгробни споменици католичких краљева. Ту су сахрањени Изабела, Фердинанд, Луда Хоана и Филип Лепи.

Гранада поседује археолошки музеј и научни парк.