Борисав Јовић
Из пројекта Википедија
Борисав Јовић је рођен 19. октобра 1928. у селу Никшић (општина Баточина) у Србији. Студирао је на Економском факултету Универзитета у Београду, дипломирао 1952. а докторирао 1965. године. Током каријере био је на различитим високим државним функцијама, углавном из области друштвено-економског развоја. Био је амбасадор СФРЈ у Италији у периоду од 1975. до 1979. Године 1983. је изабран за потпредседника Скупштине Србије.
Дана 28. марта 1989. изабран је за представника Србије у Председништву СФРЈ. Био је потпредседник Председништва СФРЈ од 15. маја 1989. до 15. маја 1990. а потом председник Председништва СФРЈ од 15. маја 1990. до 15. маја 1991. Био је председник Социјалистичке партије Србије од 24. маја 1991. до 24. октобра 1992, што је претходно био Слободан Милошевић који је формално отишао с те функције (али је незванично задржао пресудни утицај у њој) јер по Уставу није могао истовремено да буде председник СПС-а и председник Србије. Када се Милошевић званично вратио на чело странке, Борисав је постао потпредседник СПС-а и остао на тој функцији до краја новембра 1995.
Написао је седам књига, међу којима су и Последњи дани СФРЈ (1995) и Књига о Милошевићу (2001).
У потпуности стоји иза онога што је написано у својим књигама. Верује да, када се ради о чињеницама, оне представљају важан и вредан историјски ресурс, а што се тиче његових личних оцена и просуђивања, то свакако може бити поново преиспитано.
| Председници Социјалистичке Федеративне Републике Југославије |  |
|
|---|---|---|
| Рибар | Тито | Колишевски | Мијатовић | Крајгер | Стамболић | Шпиљак | Ђурановић | Влајковић | Хасани | Мојсов | Диздаревић | Дрновшек | Јовић | Месић | ||
 |
Овај чланак је део Портала о Распаду СФРЈ више о Распаду СФРЈ |
