Астрономски сат
Из пројекта Википедија
Астрономски сат је сат (предмет) са специјалним механизмом и бројчаником који показује релативне положаје Сунца, Месеца, зодијачку констелацију и поједине главне планете.
Јадан од најпознатијих оваквих сатова је сат на староградској већници у Прагу, Чешка. Познат је као „Praški Orloj“. Централни део завршен је 1410. Четири фигуре се покрећу сваког сата, а „Смрт“ (представљена скелетом) мери време. За сваки сат постоји по једна статуа Дванест апостола на постољу изнад сата, а свих дванаест се показују у подне. Показивач календара је додат 1870. испод сата.
За време Другог светског рата сат су готово уништили нацисти. Захваљујући херојским напорима грађана Прага најважнији делови сата су сачувани. Постепено је обнављан до 1948. Сат је 1979. још једном очишћен и реновиран. Према локалној легенди град ће задесити велика несрећа ако се сат запусти, па се зато стално одржава у добром стању.
Оломоуц, бивши главни град Моравске у источном делу Чешке Републике, такође има један импресиван астрономски сат на главном тргу.
Музеј науке (Лондон) има верну копију 'Cвемирске машине', који је 1092. конструисао Су Сунг у Кини. Овај велики астрономски сат био је висок десет метара а радио је помоћу пада воде и живе.
Астрономски сат на катедрали Лунд у Шведској, Horologium mirabile Lundense направљен је крајем 14. века. Пошто је био у складишту од 1837, рестаурисан и враћен на место 1923. Када ради, чује се музика In dulci jubilo са најмањих оргуља у цркви, док шест дрвених фигура, које прадстављају три мага и њихове слуге, пролазе поред Богородице и Исуса.
Градска већница у Копенхагену има комплетан астрономски сат, који се налази у једној просторији. Сат је правио преко 50 година астроном аматер и професионални сајџија Јенс Олсен. Склапан је од 1948. до 1955. Између 1995. и 1997. сат је комплетно рестауриран.
Версајска палата у близини Париза има раскошан стони астрономски сат у рококо стилу који су један сајџија и инжењер правили 12 година. Поклоњен је Лују XV 1754.
Gros Horloge (велики сат) у Руана је чувени астрономски сат из 14. века, а налази се у Gros Horloge улици.
Zytglogge у Берну је познати астрономски сат из 15. века који се налази у главном граду Швајцарске.
Катедрала Сен Жан у Лиону такође има астрономски сат из 14. века.
Недавно је часовничар Кристијан ван дер Клаув направио ручни астролаб, „Astrolabium 2000.“ Улис Нарден такође продаје астрономске ручне сатове, „Astrolabium,“ „Planetarium“ и „Tellurium J. Kepler.“
