Франц БоаÑ
Из пројекта Википедија
Франц Ð‘Ð¾Ð°Ñ (Franz Boas) (9. јул, 1858 - 22. децембар, 1942), један од пионира модерне америчке антропологије и чеÑто Ñе назива "оцем америчке антропологије." Попут многих других пионира, Ð‘Ð¾Ð°Ñ Ñ˜Ðµ био образован у другим диÑциплинама; поÑедовао је докторат из физике и обавио је поÑтдокторÑки рад из географије.
Садржај[Ñакриј] |
[уреди] МладоÑÑ‚ и образовање
Франц Ð‘Ð¾Ð°Ñ Ñ˜Ðµ рођен у Миндену, ВеÑтфалија. Мада Ñу његови баба и деда били верни Јевреји, његови родитељи, попут многих немачких Јевреја, Ñу пригрлили вредноÑти доба проÑвећеноÑти, укључујући и њихову аÑимилацију у модерно немачко друштво. Ð‘Ð¾Ð°Ñ Ñ˜Ðµ био веома оÑетљив према Ñвојој јеврејÑкој позадини, и мада Ñе он глаÑно противио анти-Ñемитизму, не прихватајући покршћавање на хришћанÑтво, он Ñе није изајшњавао као Јевреј. У једном аутобиографÑком запиÑу Ð‘Ð¾Ð°Ñ Ñ˜Ðµ рекао:
- „Позадина мог раног мишљења био је мој немачки дом, у ком Ñу идеали револуција из 1848. били веома Ñнажни подÑтрек. Отац ми је био либерал, мада неактиван у јавном животу; мајка је била идеалиÑткиња, Ñа живим занимањем за јавна питања; око 1854. она је оÑновала дечије обданиште у мом родном граду, и била је одана науци. Моји родитељи Ñу били оÑлобођени од окова догме. Док је мој отац задржао емотивну ÑклоноÑÑ‚ обичајима Ñвог родитељÑког дома, он ипак није допуштао да то утиче на његову интелектуалну Ñлободу.“
Ð‘Ð¾Ð°Ñ Ñ˜Ðµ докторирао физику на Универзитету у Киелу, 1881. Он је био незадовољан Ñвојом диÑертацијом. Ð‘Ð¾Ð°Ñ Ñе почео интереÑовати за кантовÑку миÑао, тако да је одÑлушао предавања из еÑтетике у Хиделбергу, док је у Бону Ñлушао предавања о Кантовој филизофији. Ово занимање га је одвело ка "пÑихофизици," која Ñе бавила пÑихолошким и епиÑтемолошким проблемима у физици. То га је повукло да Ñе пребаци у Берлин да би Ñтудирао пÑихофизику код Хермана вон Хелмхолца.
Пуким Ñлучајем, Ð‘Ð¾Ð°Ñ Ñ˜Ðµ почео Ñтудирати географију да би тако даље иÑтражио Ñвоје Ñве веће занимање за Ð¾Ð´Ð½Ð¾Ñ Ð¸Ð·Ð¼ÐµÑ’Ñƒ Ñубјективног иÑкуÑтва и објективног Ñвета. У то време, немачки географи Ñу били подељени по питању узрока културне варијације. Многи од њих Ñу тврдили да је физичка околина главни одлучујући чинилац, док Ñу други тврдили да је раÑпроÑтрањеноÑÑ‚ (дифузија) идеја путем људÑке миграције значајнија. 1883, Ð‘Ð¾Ð°Ñ Ñе упутио на Бафиново оÑтрво да би обавио географÑко иÑтраживање о утицају физичке околине на домородачке миграције (Инуита). Потом Ñе вратио у Берлин да би завршио ова проучавања, да би 1886. ( уз Хелмхолцову подршку) уÑпешно одбранио хабилитацијÑку тезу, Бафиново оÑтрво, добијајући наÑлов приватног доцента географије.
За време боравка на Бафиновом оÑтрву, Ð‘Ð¾Ð°Ñ Ñе почео занимати за проучавање не-Западних култура (1888. он је објавио књигу, "Централни ЕÑким"). Чак шта више, Ð‘Ð¾Ð°Ñ Ñ˜Ðµ 1885. отишао у Берлин да би Ñе бавио физичком антропологијом и етнологијом на тамошњем КраљевÑком етнолошком музеју. За време боравка у овом музеју, Ð‘Ð¾Ð°Ñ Ñе почео занимати за домородачке Ðмериканце на пацифичком Ñеверозападу Ðмерике. У јанауру 1887, понуђен му је поÑао помоћника уредника у журналу "Ðаука", у граду Њујорку, што му је помогло да донеÑе одлуку да оÑтане у Сједињеним Државама. Ðеколико година након тога, Ð‘Ð¾Ð°Ñ Ñ˜Ðµ поÑтављен за главног аÑиÑтента за антропологију на СветÑкој колумбијÑкој изложби, која је одржана у Чикагу, 1893.
[уреди] Ðаука наÑпрам иÑторије
Ðеки научници, попут БоаÑовог Ñтудента Ðлфреда Кробера Ñу веровали да је Ð‘Ð¾Ð°Ñ ÐºÐ¾Ñ€Ð¸Ñтио Ñвоје иÑтраживање у физици као модел за рад у антропологији. Ðо, неки други БоаÑови Ñтуденти као и каÑнији иÑтраживачи Ñу иÑтицали да је Ð‘Ð¾Ð°Ñ ÐµÐºÑплицитно одбацио физику у кориÑÑ‚ иÑторије као модела за Ñвоја антрополошка иÑтраживања.
Подела између науке и иÑторије вуче корене из немачких академÑких кругова 19. века, који Ñу правили разлику између "природних наука" и духовних наука, тј. хуманиÑтичкихх диÑциплина. Ову поделу Ñу утврдили кантовÑки филозофи. Ðо, као одговор Канту, један други иÑтакнути немачки филозоф из доба разума и проÑвећења, Хердер је тврдио да је људÑка активноÑÑ‚ једнако важна као и људÑки разум.
1795, чувени иÑтраживач и природњак, Вилхелм вон Хумболдт, начинио је позив за антропологијом као диÑциплином која би Ñинтетизовала Кантове и Хердерове интереÑе. Хумболдт оÑнива БерлинÑки универзитет, 1809, и његов рад на пољу географије, иÑторије и пÑихологије је поÑлужио као интелектуална оријентација за Ñамог БоаÑа и за његов емпирицизам.
1949, БоаÑов Ñтудент, Ðлфред Кробер Ñумирао је начела емпирицизма која дефинишу БоаÑову антропологију као науку:
- Метод науке је да прво поÑтавља питања, а не одговоре, а најмање да даје вредноÑне Ñудове.
- Ðаука је безприÑтраÑно иÑтраживање па према томе не може попримити било какве доÑловне идеологије које Ñу "већ формулиÑане у Ñвакодневном животу," пошто Ñу такве идеологије Ñаме по Ñеби неизбежно традиционалне па према томе ÑаÑвим нормално замрљане емоционалном предраÑудом.
- Црно-бели Ñудови, попут "Ñвега или ничег," карактериÑтике Ñу тоталитарних Ñтавова и нема им меÑта у науци, која је инференцијалне природе заÑноване на проÑуђивању.
[уреди] Физичка антропологија
БоаÑов рад у облаÑти физичке антропологије здружио је његов Ð¸Ð½Ñ‚ÐµÑ€ÐµÑ Ð·Ð° дарвинову еволуцију Ñа интереÑом за миграцију као узрок промене.