Разговор:Трачна пила
Из пројекта Википедија
Пила је термин који се користи у свој стручној литератури на српском језику до које сам ја дошао, исто као и термин пиљена грађа, исто као и глагол резати. Студирам прераду дрвета, па могу рећи да сам видео доста литературе о томе. --Matija 18:33, 19. новембар 2006. (CET)
- Занимљиво. Када се онда користе изрази тестера (на пример, лисната тестера) и резана грађа? --мац 19:25, 19. новембар 2006. (CET)
Резана грађа се такође користи, али тестера веома ретко (кажемо ли пиљевина или тестеровина?). Литература: Б. Кршљак - "Машине и алати за обраду дрвета" 1, 2 и 3; М. Николић - "Прерада дрвета на пиланама", као и уџбеници сродних наука. --Matija 20:49, 19. новембар 2006. (CET)
- Па да пила је сасвим легитиман израз. Мада се у обичном говору чешће употребљава тестера. --Јован Вуковић (р) 21:06, 19. новембар 2006. (CET)
Колико знам, тестера се нешто више користи у српском од пиле, па мислим да би "трачна пила" требало да се прусмери на "трачна тестера", с тим да наслов "трачна пила" остане за све оне који је траже под тим називом.
--делија 21:30, 19. новембар 2006. (CET)
- Молим погледати поменуту литературу. Надам се да ћемо овде користити стручне изразе; у овом случају, стручни израз је дефинитивно трачна пила. --Matija 21:51, 19. новембар 2006. (CET)
Ја морам да напоменем да се слажем са Матијом, дакле, овде користимо стучне називе, више него устаљене, тестеру можемо веома лако преусмерити овде. Око овога сам и ја размишљао када сам правио чланак опека, дакле и то је стручан назив за оно што сви знају као цигла (цигља 
), а пошто сам похађао грађевинску школу знам да је ово правилно и да је ово стручни израз. --СашаСтефановић • 21:55, 19. новембар 2006. (CET)
- Ми не треба да измишљамо називе али треба да користимо српске, па би пиљевина на српском рецимо била струготина. Него, било би добро ставити наведене књиге код чланка у Литературу и ондда би био дискусији крај. Нормално, треба да знамо и ко је издавач дотичних књига и годину и место издања. Видети:
http://www.gavrogroup.co.yu/index.php?sitesig=Z&page=Z_120_proizvodi&subpage=Z_201_tracne http://www.sluzbenilist.co.yu/modules.php?name=stari&op=detail&gid=1980&slbroj=34 --мац 00:34, 20. новембар 2006. (CET)
-
- Што се тиче свакодневног говора, Срби у Босни би рекли, дефинитивно жага, пила и пиљевина... Струготина је израз који у свакодневном говору користимо за „пиљевину метала“, зашто та разлика, немам појма, али се добро сјећам да је постојала... :) Сад питање је да ли и „ми“ говоримо српски. :) Најреалније би било ставити израз/е који се користи/е у стручној литератури, а остале преусмјерити на њега... --Славен Косановић {разговор} 00:51, 20. новембар 2006. (CET)
У Србији се за "пиљевину метала" из неких разлога каже опиљци, рецимо у физици у огледу са магнетом користе се опиљци гвожђа да се визуализују линије силе. На интернет страници Службеног листа СЦГ (број 34 из 1980. године) пише, рецимо и "Pravilnik o tehničkim normativima za primenu motornih lančanih testera (pila) u šumarstvu". --мац 06:52, 20. новембар 2006. (CET)
- Мени је веома занимљиво да и у самом чланку видим какви све називи на српском језику за овај алат постоје у Војводини, Крајини, Црној Гори, Босни... То што сам ја искључиво користио (и око себе чуо) само назив тестера је питање окружења у коме сам одрастао. Лично не видим проблем ни са пилом, поготово што и у званичној литератури постоје оба израза. Постоји и пиљевина и струготина, као и још многи изрази, они се не потиру и не негирају, треба их све навести као у сваком другом речнику (а ова енциклопедија има неке одлике енциклопедијског речника). --JustUser JustTalk 09:34, 20. новембар 2006. (CET)
- Да додам да пиљевина и струготина нису исто - пиљевина су ситни делови дрвета који отпадају током тестерисања - пиљења, док су струготина крупнији листови који отпадају током стругања (нпр. хоблерицом). Никола 02:13, 28. новембар 2006. (CET)
