Стеван Брановачки
Из пројекта Википедија
Стеван Брановачки (1. јун (јк)/13. јун 1804, Сента — 8. фебруар 1880, Нови Сад) био је српски правник и политичар, градоначелник Новог Сада и председник Матице српске.
Гимназију је учио у Суботици, Баји и Сегедину, а права у Пожуну. После завршених наука био је у служби код бачког потиског дистрикта у Старом Бечеју, а затим код краљевске табле у Будимпешти, где је 1828. положио адвокатски испит. После положених адвокатских испита отворио је адвокатску канцеларију у Сенти. Године 1848. изабран је за солгабирова (среског начелника); то је био у бачкој жупанији први избор за ово звање из реда људи, који нису били племићи. Годину 1849. провео је у Земуну и Београду, а 1850. постао је срески комесар, а затим капетан код бачког потиског дистрикта. По престанку постојања овог дистрикта постао је Б. окружни судија.
Године 1861. изабран је за посланика на угарски сабор, а исто тако и 1865, те је том приликом изабран у прву угарску делегацију, а 1869. изабран је за градоначелника Новог Сада. Година 1872. и 1875. био је посланик на српском црквеном и народном сабору у Сремским Карловцима. На сабору 1875. године под његовим председништвом извршен је избор патријарха. Учествовао је (1861) при оснивању Друштва за Српско народно позориште, те је био и први председник тога друштва (1861—68). Био је и председник Матице Српске.
