Сента

Из пројекта Википедија

Грб Сенте

Сента (мађ. Zenta) је град и средиште истоимене општине у Војводини, Србија.

Садржај

1 Географија
2 Историја
3 Знаменити Сенћани
4 Култура
5 Привреда
6 Види још
7 Спољашње везе

[уреди] Географија

У средњем току Тисе кроз Републику Србију, на самој обали реке, лежи један од најстаријих градова у Војводини - Сента, средиште општине с насељеним местима: Горњи Брег, Торњош , Кеви и Богараш. Према попису из 2002. године, Сента има 20.363, док Општина Сента 25.619 становника.

[уреди] Историја

Градска кућа

Сента је израсла око манастира. Први пут се помиње 1216. године и развија захваљујући погодном географском положају, на важном прелазу преко реке Тисе. Од 14. века посед је будимског надбискупа. 1506. године постала је слободни краљевски град. У рату између Аустрије и Турске, једна од највећих победа Аустрије била је битка код Сенте 11. септембар 1697. године ("Код Сенте је спасен Беч"). Након што су се Срби граничари из Потиско-поморишке границе 1742. године већином иселили у Русију у XVIII и XIX веку Сенту су населили Мађари, Словаци, Немци и Јевреји, а између два светска рата и после 1945. године Срби, Црногорци и други народи. Сенћанско пристаниште, удаљено 124 km од ушћа Тисе у Дунав, било је једно од најважнијих у простору дворечја. Године 1769. Сента је изгорелау великом пожару.

[уреди] Знаменити Сенћани

Стеван Сремац (1855-1906), писац
Стеван Раичковић, песник
Матија Бећковић, песник
Јован Ђорђевић (1826-1900), оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и писац химне Србије „Боже правде“
Јован Мушкатировић (1743-1809), књижевник и просветитељ
Стеван Брановачки (1804-1880), председник Матице српске од 1867. до 1880.

[уреди] Култура

У Сенти су Музеј, Архив, васпитно-образовне организације и најстарија ликовна колонија у Војводини (1952).

[уреди] Привреда

У XIX век и XX веку поред пољопривреде у Сенти су се развијали трговина, занати и прехрамбена индустрија. Раскршће путева, погодне везе са Суботицом, Новим Садом и Зрењанином чине Сенту привлачним местом у овом делу Војводине. У развоју привреде значајно место има агро-индустријски комбинат. Сента са околином је највећи расадник ружа у Србији.