Старчевачка култура
Из пројекта Википедија
Старчевачка култура је неолитска култура везана за архелошки локалитет близу Панчева.
Прва ископавања на локалитету Старчево, који се својевремено налазио на обали Дунава, вршена су 1928. од стране Миодрага Грбића, а затим 1931, 1932. године од стране међународних тимова и касније. Пронађене су доста грубе грнчарске посуде, али прве обојене и са геометријским мотивима у Европи, као и фигуре људи и животиња од иловаче. Пронађена су и оруђа од камена и костију. Датирање налаза није сасвим поуздано, али се узима да покривају период од шестог до петог миленијума пре нове ере.
Старчевачка култура се често проширује налазима са других локалитета са Балкана и источне Европе, па се и назив проширује на Старчево-Кереш-Криш, по налазиштима у Мађарској и Румунији. Узима се да је ова култура обухватала велико подручје које је обухватало источну Мађарску, Србију и Румунију, као и суседне крајеве.
Старчевачка култура доноси почетке сталног насељавања становништва и стационарне пољопривреде (пшеница, јечам и просо) и узгајања стоке (овце/козе и говеда), мада и даље уз знатан ослонац на лов и скупљачку привреду, укључујући и риболов.
Старчевачку културу сменила је винчанска култура.
Литература:
- Robert W. Ehrich: Stračevo Revisited. In V. Markotic (Ed.) Ancient Europe and the Mediterranean, 1977
- Joni L. Manson: Starcevo Pottery and Neolithic Development in the Central Balkans. In William K. Barnett and John W. Hoopes (Editors) The Emergence Of Pottery: Technology and Innovation in Ancient Societies, 1995
- Andrew Sherratt: Economy and society in prehistoric Europe: Changing perspectives, 1997
