Сићевачка клисура
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Положај
14 km узводно од Ниша; 43,19’00N-22,07’E
Сићевачка клисура је узак део долине Нишаве између села Просек и Равни До. Дуга је око 15,9 km и саставља Нишку долину са долином Беле Паланке.
Клисура је подељена на два дела, горњу и доњу клисуру, или Црнчанско-градиштанску и Островичку клисуру. Горњи део је ужи и сличнији кањону, док је доњи са широким благим падинама. Клисура је оивичена Сврљишким планинама са севера и обронцима Суве планине с југа.
[уреди] Материјална култура
Трагови материјалне културе на простору Сићевачке клисуре могу се пратити од праисторије, преко Рима и Византије, до поствизантијског периода. Средином XV века, по свој прилици као и на планини Мојсиње, почело је насељавање Сићевачке клисуре од калуђера емиграната са истока, који су се пред налетом Турака повлачили ка Западу. У овом таласу око средине XV века стигли су монаси са Истока, највише Грка и Бугара, али и са Свете Горе. Овај прилив монаштва у држави књегиње Милице и Стевана Лазаревића осећа се у источном Поморављу. И у околини Ниша јача је активност монаха која се огледа у већем броју манастира. У Сићевачкој клисури уз име манастира Св. Петке додаје се назив “Иверица”, што посредно упућује на претпоставку да су његови оснивачи монаси из грузијског манастира Ивириона са Свете Горе. Овај континуитет препознатљив је и у каснијем раздобљу, од XIX столећа по обнови старих и подизању нових цркава. Слабо насељена и без путева, Клисура није помињана за време турске владавине, али је појавом хајдука постала њихово стециште.
На заравни изнад клисуре, на десној обали Нишаве, смештено је живописно село Сићево у коме се сваке године одржава Књижевна колонија као и Ликовна колонија коју је 1905. године основала сликарка Надежда Петровић.
У скорије време, Клисура је на траси европског коридора 10, деоница Ниш-Софија, и значајно је туристичко одредиште. Мимо туризма, привреда краја је везана за екстензивно сточарство и виноградарсво.
[уреди] Статус
Због својих геоморфолошких особина као и јединствене флоре и фауне, од 1977 Клисура је проглашена за Парк природе (категорија V према IUCN 1994, Guidelines for Protected Areas Management: заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима).
[уреди] Значајни објекти
- Хидроелектране
- Сићево I – Изградили су је Аустријанци почетком XX века. Осветлила је прву кућу у Нишу, у Улици Победе, где данас у то име стоји спомен плоча. Електрана је и данас у функцији, као део система Електропривреде Србије.
- Сићево II
- Верски објекти
- Манастири
- Св. Богородице у Сићеву
- Ваведења Св. Богородице на десној обали Нишаве
- Св. Петка Иверица у Островици
- Св. Никола у Просеку
- Св. Успења испод брда Градац
- Цркве и црквишта
- Св. Никола у селу Манастир
- Св. Никола у Чукљенику
- Св. Петар и Павле у Островици
- на Кулини
- Св. Арханђела Гаврила испред Островице
- Св. Тодор у Ланишту
- Св. Илија на Чуки код Градишта
- Св. Никола у селу Црнче
- Св. Петар и Павле на Вишеграду.
- Манастири
[уреди] Галерија
Поглед из Сићева |
[уреди] Види још
Јелашничка клисура