Свети Линије
Из пројекта Википедија
Свети Линије († 79) први је римски епископ након страдања апостола Петра. Према неким легендама Линије је син извесног Ерколана из Волтера у регији Тускија. На месту где му је била кућа у којој је живео у Волтеру је 1480. године подигнута црква. Liber pontificalis о њему наводи да је први прописао правило да и жене покривене главе могу улазити у цркву (тада, вероватно, још увек синагогу јер вероватно хришћани у том најранијем периоду нису имали своје цркве). Реч је можда о катакомбама где су хришћани у тајности обављали своје верске обреде. Liber доноси да су већ тада коришћени термини епископ, презвитер и ђакон, тј. надзорник, старешина и помоћник.
Не треба заборавити да су огромну већину верске заједнице у Риму у време Линија чинили Јевреји, донекле Грци и Сиријци а врло мало прави Римљани. Исто тако језик комуницирања међу хришћанима у то доба био је грчки. То потврђују сачувани текстови на гробовима хришћана у катакомбама. Отуда неки историчари постављају занивљиво питање ако је Петар и боравио у Риму да ли је проповедао на латинском јер је грчки слабо знао. Период Линијевог понтификата веже се за време када је дошло до рушења Јерусалимског храма по Исусовом пророчанству. Рушење је обављено по налогу Тита сина цара Веспазијана. Хришћани су то протумачили као остварење Христовог пророчанства о казни за Јевреје јер неће остати ни камен на камену од храма због старог греха, тј. прародитељског греха о којем говори Стари завет. Ту су и Христове осуде понашања фарисеја. С друге стране хришћани су веровали да спасење долази врло брзо јер Бог се послужио Римљанима да казни Јевреје. Сведок тога доба био је јеврејски писац Јосиф Флавије. Управо он је оставио стравичне описе отпора Јевреја према Римљанима, који су рушили свети Давидов храм. Liber наводи да је и сам Линије страдао том приликом као мартир тако што му је одсечена глава. Наведен је чак и датум 23. септембар 76. године. Нема га у главном календару римске цркве али је заступљен у регионалном.