Роберт Напуљски
Из пројекта Википедија
Роберт Напуљски или Роберт Мудри или Роберт Анжујски (1278.-20. јануар 1343.) је био краљ Напуља (1309.-1343.) , титуларни краљ Јерусалима и гроф Провансе. Најстарији је преживели син Карла II Напуљског.
Суделовао је у рату сицилијанске вечерње. Искрцао се на Сицилији заједно са Филипом Тарантским и заузео је Катанију, али се после морао повлачити.
Садржај |
[уреди] Постаје краљ и покровитељ уметности
После смрти оца Карла II Напуљског постаје краљ. Папа Клемент V је благословио његову владавину. Робертов нећак Карло Роберт имао је подједнако права да наследи престо, јер је био син Карла Мартела Анжујског, који је био старији брат Роберта Напуљског. Међутим Карло Роберт је био заинтересиран за мађарску круну. Карло Роберт је постао мађарски краљ 1310. као први мађарски краљ из династије Анжујаца.
Роберт Напуљски је са друге стране назван "миротворац Италије". Трговина је током његове власти процветала. Саграђене су величанствене грађевине, споменици и кипови, који су променили изглед Напуља. Напуљ постаје град пуног средњевековног сјаја. На његов двор долазе бројни уметници, сликари и књижевници.
[уреди] Искориштава сукоб немачких краљева да би сам владао Италијом
Роберт Напуљски је искористио истовремени избор два краља у Немачкој. У Немачкој избио спор 1314. између Лудвига IV Баварског и Фридриха I Хабсбурга. Обојица су проглашени краљевима. Роберт Напуљски је искористио свој утицај код папе, који је подржавао француске интересе. Саветовао је папу да се не меша у сукоб, јер није желио да немачки краљеви имају контролу над Италијом. Док је трајао њихов сукоб Роберт Напуљски је господарио Италијом. Папа се умешао, тек кад је Лудвиг IV Баварски победио. Тада папа екскомуницира Лудвига Баварског, чиме опет потпомаже Роберта Напуљског. Лудвиг Баварски је папу прогласио јеретиком. Слао је војску да штити Милано, који је био угрожен од стране Роберта Напуљског.
[уреди] Суделује у гвелфско-гибелинским ратовима
Роберт Напуљски је предводио је гвелфску војску 1318. у Ђенови. Ослободио је Ђенову. Када је избио спор око наслеђивања у маркгрофовији Салуцо Роберт Напуљски је интервенирао у корист Манфреда V, а против Томаса II, зато јер је Томасо био женидбом везан за гибелинску породицу Висконти. Рат који је уследио, био је део ширег гвелфско-гибелинског сукоба. Роберт је опседао Салуцо и успио га освојити. Град је спалио, а Томаса је заробио, па је овај био принуђен да плати откупнину.
[уреди] Наследници
Робертов син Карло Калабријски је умро пре Роберта. Иза њега је остала Робертова унука Јована I Напуљска. Јована I Напуљска је са 16 година удана за 15-годишњег рођака Андрију Напуљског, сина Карла Роберта из мађарског огранка Анжујаца. У својој опоруци Роберт Напуљски признаје право Андрији Напуљском да постане краљ. Та опорука доводи до каснијих свађа Андрије Напуљског и Јоване I Напуљске.
