Освалд Пол
Из пројекта Википедија
Освалд Пол (Oswald Pohl 30. јун 1892.; † 7. јун 1951.) је био нацистички официр и члан СС-а укључен у масовна убиства Јевреја у концетрационим логорима, Јеврејско питање.
Садржај |
[уреди] Рани период
Освалд Пол је рођен 30. јуна 1892. године у Дуисбург-Рухрорту као син ковача Хермана Отоа Емила Пола и мајке Аугусте Пол. Био је пето од укупно осморо деце. Након школске дипломе 1912. године постаје редован војник у Немачкој морнарици. Обуку је вршио у Килу и Вихелмсхафену као и на Карибима и југоисточној Азији. Током Првог светског рата служио је у региону Балтичког мора и дуж обале Фландрије. Освалд је у исто време похађао и морнаричку школу и постао је благајник 1. априла 1918. године. За време Првог светског рата, Освалд Пол је већину времена провео у Килу. 30. октобра 1918. године се оженио.
По завршетку рата, Пол је похађао курсеве у трговачкој школи а такође је започео студије права на Кристијан-Албрехтс Универзитету у Килу. Убрзо је напустио студије и постао благајник за Фрајкорпс "бригада Левенфелд". Радио је у Берлуну, Горњој Шлесији и Рурској области. Године 1920, попут многих који су били умешани у Литвиц-Кап пучу, био је примљен у нову морнарицу Вајмарске републике, ракозвану Рајхсмарине. Пол је био прекомандован у Швинеминде 1924. године.
[уреди] СС каријера
Годину дана касније, 1925., Пол постаје члан Јуришних одреда (СА), да би 22. фебруара 1926. године приступио Нацистичкој партији - НСДАП, са чланским бројем 30842. Упознао је Хајнрих Химлера 1933. године и постао његов штићеник; био је постављен за начелника управног одељења у штабу Рајхсфирер-СС и добио чин SS-Standartenführer (еквивалент Пуковник) 1. фебруара 1934. године и одмах почео да утиче на управу концетрационих логора.
Своју каријеру наставио је унапређењем у "Вервалтунгсшефа" (начелник управе) и Рајхскасенфервелтера" (управник Трезора Рајха) за СС, на дан 1. јуна 1935. године. Убрзо је успоставио Инспекцију концетрационих логора и њен задатак је био да организује и надзире управу концетрационих логора. Такође је основао и "Друштво за очување и негу културних споменика Немачке", које је превасходно било ангажовано на рестаурацији Вевелсбурга, старог замка који је требао бити претворен у културно седиште СС-а на лични захтев Химлера.
Освалд Пол је 1935. године напустио Католичку цркву. Јуна 1939. године постао је начелник "Главног бироа за управу и привреду", део СС-а, а постао је и начелник "Главног бироа за буџет и изградњу", дела Министарства унутрашњих послова Рајха. 1. фебруара 1942. године обе установе су спојене у SS-Wirtschafts-Verwaltungshaptamt (SS-WVHA) - "Главни биро за привредну управу СС-а", на челу са Полом. Измеђе осталог, "Главни биро за привреду управу СС-а" био је надлежан за организовање концетрационих логора, одлучивање о распоређевању заробљеника у разне логоре као и "изнајмљивање" заробљеника за принудан рад, све до 1944. године.
Пол је унапређен у SS-Obergruppenführer-а (еквивалент Генерал) и Генерала Вафен СС-а 20. априла 1942. године. На дан 12. децембра 1942. године, после развода од своје супруге, оженио се Елеонором фон Брининг, удовицом Ернста Брининга, који је иначе био син једног од оснивача предузећа "Хехстер Фарбверке" које је током 1925. године постало део предузећа "ИГ Фарбен".
Пол престаје да буде надлежан за концетрационе логоре 1944. године, после преузимања овог посла од стране Rüstungministerium - Министарства за наоружање. У исто време "Главни биро за привредну управу СС-а" је такође изузет од одговорности за изградњу. Пол је остао надлежан за управу Вафен-СС-а све до краја рата.
[уреди] После рата
По завршетку Другог светског рата 1945. године Пол се најпре крио у Горњој Баварији а затим у близини Бремена. Британски војници су га ухапсили 27. маја 1946. године, да би га 3. новембра 1947. године амерички војни суд осудио на смрт после суђења пред војним трибуналом за злочине против човечности, ратне злочине и чланство у криминалној организацији, као и за масовна убиства и злочине почењене у концетрационим логорима, којима је управљао "Главни бири за привредну управу СС-а", а на чијем је челу био он сам. Пол није одмах погубљен.
1950. године Полова књига Credo. Mein Weg zu Gott - "Кредо. Мој пут ка Богу" је објављена уз дозволу Католичке цркве, чији је члан Пол поново постао. Све до своје смрти у Ландсбергу на Леху, 7. јуна 1951. године где је обешен после дугог низа поновних суђења, Пол је инсистирао на томе да је невин, говорећи да је био само "обичан функционер".
