3. новембар
Из пројекта Википедија
3. новембар (3.11.) је 307. дан године по грегоријанском календару (308. у преступној години). До краја године има још 58 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Окт. - Новембар - Дец. | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
30 | 31 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
27 | 28 | 29 | 30 | 1 | 2 | 3 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1534. - Енглески парламент усвојио је повељу којом је краљ Хенри VIII постао поглавар цркве, чиме је папи одузета власт над црквом у Енглеској. Томе је претходио сукоб са папом Леоном X, који није хтео да поништи краљев брак са Катарином Арагонском и озакони његову везу са Аном Болен.
- 1839. - Британске фрегате су код Кантона потопиле неколико кинеских џунки. Тиме је почео Први опијумски рат против Кине, који је завршен потписивањем мировног споразума 1842. у Нанкингу, под веома неповољним условима за Кину.
- 1867. - Битка код Монтане.
- 1883. - Угушена је Тимочка буна, која је почела у Зајечарском округу месец дана раније, због одлуке власти о одузимању оружја, дотад повереног свим војним обвезницима. Међу вођама, који су ухапшени и стрељани, било је истакнутих чланова Радикалне странке. Неки од њих, као Никола Пашић, успели су да побегну ван земље, а странка је претрпела тешку кризу.
- 1903. - Панама је, уз подршку САД, које су послале у панамске воде крстарицу "Нешвил", прогласила независност од Колумбије.
- 1912. - Закључено примирје у Првом балканском рату.
- 1918. -
- Представници аустроугарске војске потписали су у Падови капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабсбуршке монархије.
- Недељу дана уочи капитулације Немачке у Првом светском рату, на ратним бродовима у Килу избила је побуна морнара која се проширила на више градова (Хамбург, Либек, Бремен), где су формиране привремене револуционарне владе. Након обрачуна власти са побуњеницима, немачки парламент је 6. фебруара 1919. укинуо њихову власт.
- 1946. - Јапански цар Хирохито одрекао се, изјавом преко радија, божанских атрибута, а царска власт прешла је на изборни парламент.
- 1957. - СССР је лансирао вештачки сателит Спутњик 2 са псом Лајка на њему.
- 1956. - Велика Британија и Француска прихватиле су прекид ватре на Блиском истоку, уз услов да у подручје Суецког канала буду послате мировне снаге Уједињених нација.
- 1961. - У Тант је изабран за генералног секретара Уједињених нација, након погибије Дага Хамаршелда.
- 1964. - За председника САД је изабран Линдон Џонсон.
- 1970. - Кандидат Фронта народног јединства Салвадор Аљенде постао је председник Чилеа, као први марксиста у западној хемисфери изабран на слободним изборима. Убијен је 1973. у државном удару генерала Аугуста Пиночеа.
- 1976. - Џими Картер је постао председик САД.
- 1978. - Доминиканска Република је добила независност.
- 1991. - Хрватске паравојне формације протерале су становништво и разориле 18 српских села на подручју западне Славоније.
- 1992. - Кандидат Демократске странке Бил Клинтон је на изборима за председника САД победио републиканца Џорџа Буша, дотадашњег шефа државе.
- 2002. - На парламентарним изборима у Турској победила је Турска партија правде и развоја, али је њеном лидеру Тајипу Ердогану забрањено да преузме премијерски положај јер је раније осуђен због исламистичких побуна.
- 2004. - Џорџ Буш је постао председник САД по други пут.
[уреди] Рођења
- 1560. - Анибале Карачи, италијански сликар. († 1609.)
- 1801. - Карл Бадекер, немачки издавач књига. († 1859.)
- 1801. - Винцензо Белини, италијански композитор. († 1835.)
- 1845. - Зигмунт Глогер, пољски археолог, етнограф. († 1910.)
- 1877. - Карол Хуберт Ростворовски, пољски драматург и песник. († 1938.)
- 1879. - Валери Славек, директор Непартијског блока сарадње са владом, премијер Пољске. († 1939.)
- 1901. - Андре МАлреукс, француски писац. († 1976.)
- 1901. - Леополд III, краљ Белгије. († 1983.)
- 1901. - Станислав Толпа, пољски ботаничар. († 1996.)
- 1911. - Џин Харлов, америчка глумица. († 1937.)
- 1921. - Чарлс Бронсон, амерички глумац. († 2003.)
- 1927. - Збигњев Цибулски, пољски глумац. († 1967.)
- 1941. - Моника Вити, италијанска глумица.
- 1959. - Долф Лундгрен, шведски глумац.
- 1971. - Двајт Јорк, фудбалер Тринидада и Тобага.
- 1982. - Борис Пашански, српски тенисер.
[уреди] Смрти
- 361. - Констанције II, римски цар. (* 331.)
- 1231. - Владислав III Ласконоги, кнез Великопољске.
- 1599. - Анджеј Батори, кардинал вармињски (* 1563.)
- 1766. - Томас Абт, немачки филозоф. (* 1738.)
- 1914. - Џорџ Тракл, аустријски песник. (* 1887.)
- 1918. - Александар Лапунов, руски математичар. (* 1857.)
- 1928. - Лудомир Савицки, пољски географ. (* 1884.)
- 1954. - Хенри Матис, француски сликар. (* 1869.)
- 1970. - Јоханес Уридил, аустријски писац. (* 1896.)
- 1991. - Роман Вилхелми, пољски глумац. (* 1936.)
- 1996. - Џин-Бедел Бокаса, цар Централноафричке Републике. (* 1921.)
- 2001. - Ернст Гомбрих, британски историчар уметности. (* 1909.)
[уреди] Празници и дани сећања
- Римокатоличка црква данас слави -
- дан светог Хуберта - заштитник ловаца
- Панама - Народни празник
- Доминиканска Република - Празник независности
- Јапан - Дан Културе(Bunka-no Hi)
- Малдиви - Дан победе