Немачка Прва панцер армија

Из пројекта Википедија

Ознака немачке Прве панцер армије

Прва панцер армија (нем. 1.Panzerarmee) је била немачка тенковска армија, која се борила у Другом светском рату.

Када је формирана, Прва панцер армија је добила име Панцер група Клајст (Panzergruppe Kleist) и активирана је 16. новембра 1940, са фелдмаршалом Евалдом фон Клајстом на челу. Била је размештена окупираној Француској до 1941. Априла 1941, Панцер група Клајст је учествовала у инвазији на Југославију као део Друге армије фелдмаршала Максимилијана фон Вајхса. Панцер група Клајст се добро показала на југословенском фронту, брзо сломивши југословенску Пету и Шесту армију, пре уласка у Београд.

Маја 1941, Панцер група Клајст је постала Панцер група 1 (Panzergruppe 1), и постала је део Армијске групе Југ, фелдмаршала Герда фон Рундштета, почетком операције Барбароса. На почетку ове операције, јуна 1941, Панцер група 1 је укључивала две панцер дивизије и две моторизоване СС дивизије, међу којима је била и Либштандарте Адолф Хитлер. Панцер група 1 се борила против Црвене армије на јужном делу Источног фронта. 6. октобра 1941, Панцер група 1 је унапређена у Прву панцер армију (1. Panzerarmee) након пада Кијева, а Клајст је још увек био на челу. Након тога, Прва панцер армија је кренула у поход на Ростов. Заједно са Либштандарте Адолф Хитлер предвођеном обергрупенфирером Зепом Дитрихом, фон Клајст је невољно извршио напад на Ростов. Његова Прва панцер армија је успела да освоји град у новембру, али га је Црвена армија поново преузела осам дана касније.

Јануара 1942, је формирана Армијска група фон Клајст, која се састојала од Прве панцер армије и 17. армије, са фон Клајстом на челу. Армијска група фон Клајст је играла главну улогу у одбијању совјетског напада у Другој бици за Харков маја 1942. Ова армијска група је распуштена истог месеца. Прва панцер армија, још увек под фон Клајстовом командом, која је раније била придружена Армијској групи Југ, је постала део Армијске групе А под фелдмаршалом Вилхелмом Листом. Армијска група А је по плану требало да води поход на Кавказ током операције Плави и да заузме Грозни и нафтна поља код Бакуа. Прва панцер армија је требала да буде на челу напада. Напад је у почетку био успешан, и освојени су Ростов, Мајкоп, Краснодар, и цела кубанска област.

Међутим, септембра 1942, офанзива Армијске групе А је заустављена на Кавказу, и Лист је смењен. Након што је Адолф Хитлер на кратко лично преузео команду над Армијском групом А, поставио је фон Клајста на чело, 21. новембра 1942. Кад је фон Клајст преузео команду над Армијском групом А, генерал пуковник Еберхард фон Макензен је постао командант Прве панцер армије. Децембра 1942, кад је Немачка шеста армија већ била уништена у Стаљинградској бици, Црвена армија је започела успешну офанзиву против Армијске групе А. Прва панцер армија је евакуисана кроз Ростов јануара 1943, пре него што су Совјети успели да је одсеку у Кубану. До фебруара 1943, повукла се западно од реке Дон, и фон Клајст је повукао остатак својих снага са Кавказа у област Кубана, источно од Керчког мореуза.

Јануара 1943, фон Макензенова Прва панцер армија је придружена Армијској групи Дон под фелдмаршалом Ерихом фон Манштајном. Месец дана касније, фон Манштајн је распоредио Прву панцер армију заједно са Четвртом панцер армијом за контранапад на северно крило совјетских снага које су извршиле пробоје. Прва панцер армија је допринела немачком успеху у Трећој бици за Харков, марта 1943. Октобра 1943, совјетске снаге су прешле реку Дњепар између Дњепропетровска и Кременчуга. Прва панцер армија је извршила контранапад заједно са Осмом армијом, али није успела да истера Совјете. Крајем тог месеца, кад је Црвена армија окружила Кијев, фон Макензена је заменио генерал пуковник Ханс-Фалентин Хубе. Марта 1944, две совјетске тенковске армије су се пробиле кроз Украјину и запретиле су да одсеку Прву панцер армију и Осму армију од СС и Четврте панцер армије. Истог месеца, Хитлер је разрешио фон Манштајна.

Прва панцер армија је остала део Армијске групе Југ од марта 1943. до јула 1944. До тад су се немачке снаге повукле из Украјине и Совјети су већ претили Варшави. Марта 1944, Прва панцер армија се нашла у кризи јер су је опколила два совјетска фронта у бици за Каменц-Подолски џеп. Изведен је успешан пробој и већина људства се извукла, али је тешка опрема изгубљена. Октобра 1941, када је Прва панцер армија формирана, била је велика армија, која се састојала од четири корпуса, неколико пешадијских, панцер, моторизованих, планинских и СС дивизија, заједно са Румунском армијом и неколико италијанских, румунских и словачких дивизија. До пролећа 1944, Прва панцер армија се значајно смањила и састојала се од само три корпуса, два пешадијска, четири панцер и једне СС дивизије. Након јула 1944. повукла се из Украјине и Пољске пре него што је са Армијском групом А учествовала у борбама у Словачкој. Током свог постојања, од октобра 1941, до маја 1945, Прва панцер армија је готово све време провела на Источном фронту. Распуштена је 8. маја, 1945. Њен последњи командант је био генерал Вилхелм Хасе.

[уреди] Команданти

фелдмаршал Евалд фон Клајст (5. октобар, 1941. - 21. новембар, 1942.)
генерал пуковник Еберхард фон Макензен (21. новембар, 1942. - 29. октобар, 1943.)
генерал пуковник Ханс-Фалентин Хубе (29. октобар, 1943. - 21. април, 1944.)
генерал пешадије Курт фон дер Шеваље (21. април, 1944. - 18. мај, 1944.)
генерал пуковник Ерхард Раус (18. мај, 1944. - 15. август, 1944.)
генерал пуковник Готхард Хајнрици (15. август, 1944. - 19. март, 1945.)
генерал панцер снага Валтер Неринг (19. март, 1945. - 3. април, 1945.)
генерал пешадије Вилхелм Хасе (3. април, 1945. - 8. мај, 1945.)