Мери Вулстонкрафт

Из пројекта Википедија

Мери Волстонкрафт.

Мери Вулстонкрафт (Mary Wollstonecraft; 27. април, 1759 – 10. септембар, 1797) била је британска књижевница, филозоф и рана феминисткиња. Написала је неколико романа, есеја и дечијих књига, а најпознатија је по делима Одбрана права мушкараца (1790), критици памфлета Едмунда Берка о Француској револуцији, и Одбрана права жена (1792), које се сматра њеним најважнијим радом.

Нешто касније, Вулстонкрафтова тврди да се карактер жене формира под утицајем образовања (или мањка истог) који контролишу мушкарци те да је брак легализована проституција. Залагала се за друштвени поредак заснован на разуму и који је неоптерећен било каквим празноверјем или предрасудама.

Вулстонкрафтова је била у браку са филозофом Вилијамом Годвином, истакнутим атеистом и родоначелником анархистичког покрета, а позната је и као мајка Мери Шели, ауторке романа Франкенштајн или модерни Прометеј. Убрзо након што је родила ћерку, Мери Вулстонкрафт умире од породиљнске грознице.

[уреди] Дела

Thoughts on the Education of Daughters (1787)
Mary: A fiction (1788)
Original Stories from Real Life (1788)
Of the Importance of Religious Opinions (1788)
The Female Reader (1789)
Young Grandison (1790)
Elements of Morality (1790)
A Vindication of the Rights of Men (српски. „Одбрана права жена“) (1790)
A Vindication of the Rights of Woman (српски. „Одбрана права мушкараца“) (1792)
An Historical and Moral View of the French Revolution (1794)
Letters Written during a Short Residence in Sweden, Norway and Denmark (1796)