Меланезија
Из пројекта Википедија
Меланезија (грч. μελας црн, νησί острво) је једна од три географске и културне целине у Океанији, поред Микронезије и Полинезије. Придев црн се односи на таман тен првобитних становника. Обухвата области источног Пацифика северно и северо-источно од Аустралије.
Површина је око пола милиона km² на којој живи око 7 милиона становника, од тога преко 5 милона на Папуи Новој Гвинеји. Ова дефиниција не укључује индонезијски део Нове Гвинеје.
Садржај |
[уреди] Политичка подела
Меланезија је подељена на следеће нације или територије: Фиџи, Нова Каледонија (Француска територија), Папуа Нова Гвинеја, Соломонска оства и Вануату. Због мешаног Меланезијско−Полинезијског становништва, постоје дилеме око класификације Фиџија у Меланезијску групу.
[уреди] Становништво
Првобитни становници Меланезије били су Папуанци, а са њима су у контакт дошли Аустралонежани, пре око 4000 година. Данас се становништво састоји од ове две расе, њихове мешавине, и досељеника из Европе, Кине и Индије.
У Меланезији се говори око 600−700 језика, што је импресиван број. Томе нарочито доприноси постојање изолованих долина и племена на Новој Гвинеји. Такође, присутан је велеки број пиџин језика (мешавине домаћег и језика колонизатора).
Доминантна религија је Хришћанство (Римокатолицизам и Протестантизам).
[уреди] Историја
Током 19−ог века, Меланезију су колонизовали Европски народи. Нову Гвинеју су запосели Холанђани, Немци и Британци, Нову Каледонију Французи, Ванауту (Нови Хебриди) су били под заједничком управом Британије и Француске, а остала острва су припала Британији.
Током Другог светског рата, Меланезију су са севера запосели Јапанци, али је њихов продор био заустављен од стране Американаца, крајем 1942., у бици код Гвадалканала (Соломонска острва).
После рата, територије су враћене колонијалним силама, а нове нације су добиле независност током 1970−1990−их.
[уреди] Привреда
Привреда држава Меланезије се заснива на пољопривреди (рибарство, палмино уље, шећер), рударству (злато, бакар, никл) и туризму.
[уреди] Занимљивости
Банџи скокови су настали као народна традиција на острвима Вануату пре око 1500 година. Скакачи користе дрвене платформе и лијане које везују за чланке. Ови скокови за становнике острва симболизују мужевност и плодност.
 |
Аустралија | Аустралија · Острво Норфолк |
 |
Меланезија | Источни Тимор · Фиџи · Молучка острва и Западна Нова Гвинеја (део Индонезије) · Нова Каледонија · Папуа Нова Гвинеја · Соломонска острва · Вануату |
 |
Микронезија | Гуам · Кирибати · Маршалска острва · Северна Маријанска острва · Микронезија · Науру · Палау |
 |
Полинезија | Америчка Самоа · Кукова острва · Француска Полинезија · Хаваји · Нови Зеланд · Ниуе · Острва Питкерн · Самоа · Токелау · Тонга · Тувалу · Валис и Футуна |
