Лујо Адамовић

Из пројекта Википедија

Лујо Адамовић (31. јул 1864., Ровињ - 19. јул 1935., Дубровник) ботаничар. Студирао је медицину у Бечу и природне науке у Београду и Берлину. Радио је као професор у средњој школи у више места у Србији. После одбране доктората, од (1901-1905) био је професор Велике школе у Београду, а после тога одлази у Беч за доцента. За време Првог светског рата био је управник Ботаничке баште у Београду. Проучавао је флору и вегетацију Балканског и Апенинског полуострва, а нарочито је обрадио подручја Србије, Црне Горе, Бугарске и Далмације. Увео је многе појмове у савремену гео-ботаничку науку. Његова дела су штампана у многим научним часописима (Рад, ЈАЗУ; Глас, САН и др.). Најзначајнија дела су: О шумама југоисточне Србије, (Дело, 1899); Вегетацијски односи Балканског полуострва (Лајпциг,1909); Биљногеографске формације зимзеленог појаса Далмације, Херцеговиине и Црне Горе (1911) и Фитогеографски положај и подела Италије. Поред овога је објављивао још многе стручне радове. У научну литературу увео је вегетацијске појмове псеудомакија и шибљак, а бавио се и доказивањем законитости у развитку и распрострањености биљних врста.

[уреди] Литература

Енциклопедија Југославије (А-Биз) - Југославенски лексикографски завод - Загреб 1980 год.
Српска породична енциклопедија (А-Ар) - Народна књига и Политика - Београд 2006 год.