Ровињ

Из пројекта Википедија

Ровињ (ит. Rovigno) је град у Хрватској. Налази се на западној обали Истре. Са Поречом је најјачи туристички центар Истре, и један од најачих Јадрана. Подручје града Ровиња граничи са општинама Бале, Канфанар, Св. Ловреч и Врсар.

Ровињ

Садржај

1 Географија
2 Становништво
3 Администрација и политика
4 Историја
5 Привреда
6 Туризам
7 Спољашње везе

[уреди] Географија

Град Ровињ налази се на 45° 04' географске ширине и 13° 38' географске дужине. Ровињска регија износи 80 km².

Клима Ровиња је медитеранска. Средња годишња температура износи 16° C. Просечна температура јануара је 4,8° C а јул 22,3° C. Вегетација је суптропска. Годишње падне 940mm кише а годишњи просек влаге износи 72%.

Ровињ се налази на подручју Црвене Истре, односно црвеног тла (црљенице). У ровињском архипелагу налази се 22 острва или острвца од којих су Св.Андрија и Св.Катарина највећи. На северу ровињштине, Ровињ граничи са општином Врсар са којом дели Лимски канал који је уједно и једини фјорд у Европи изван Скандинавије.

[уреди] Становништво

Становништво града Ровиња броји око 15.000 људи, Хрвати чине већину становништва, а око 2.000 људи припадници су италијанске националне заједнице. На подручју града Ровиња живе и мањине Словенаца, Албанаца и Срба. Већина ровињског становништва живи у самом граду Ровињу, међутим треба издвојити и насеља Кокалето и Ровињско Село који су део Ровиња, али нису њиме директно спојени. Са одприлике 800 становника Ровињско село је уједно и једно од највећих села у Истри.

Ровињ, поглед са звоник Св. Еуфемије

[уреди] Администрација и политика

У Ровињу је на власти Истарски демократски сабор на челу са градоначелником Ђованијем Спонзом. Градску скупштину (Градско веће) града Ровиња чине 19 посланика - тренутно 13 ИДС-а, 3 независне листе,2 СДП-а и 1 посланик ХДЗ-а.

[уреди] Историја

Прво помињање Ровиња као Castrum Rubini, колико је познато, налазимо у делу "Cosmographia" равенског Анонимуса. Дело, из 7. века, са мноштвом географских података који се односе на 5. век из чега ровињски хроничар Бенуси закључује да је Ровињ настао у периоду од 3. до 5. века.

Околина данашњег Ровиња је, према археолошким налазима, била настањена већ у праисторијском раздобљу - бронзаном и гвозденом добу, када у Истри цвате култура Хистра који су ту живели и трговали са Грцима и Етрушћанима. Најновији случајни налази указују на постојање живота већ на прелазу из 2. у 1. миленијум п.н.е. на самом острву (од 1763. полуострво) на ком је смештен данашњи Ровињ.

Након мирне владавине Римског царства, а пред навалама Визигота, Хуна и Гота, стари Романи су, у потрази за сигурношћу, населили острва Монс Албанус, Св. Катерину, Св. Андрију и Цису. Острво Циса се први пут помиње по Плинију старијем, а наводно је потонуло за време великих потреса у другој половини 8. века.

Castrum Rubini је лоциран на месту данашње цркве Св. Еуфемије, некад црквице св. Јурја, постаје Руињо, Ругинио, Рувигно и преживљава разорне нападе са копна и мора: Словена (Домагој 876. г.), Неретљана (865. и 887.г.) и Сарацена (819. и 842.).

Након византинске власти Ровињ је најприје под влашћу Лонгобарда, а потом под франачком владавином. У феудалној Истри Ровињ губи већи део аутономије старих римских муниципија, међутим као важан град, о чему говори чињеница да као каструм учествује 804. г. на Рижанској скупштини, успева се изборити за одређене олакшице.

Од 10. до 12 века са успехом се одупирао притиску Венеције и стекао аутономни статус (са скупштином грађана и Великим већем). Доласком под Венецију (1283.) градска самоуправа изгубила је своје демократско обележје. Изложен честим нападима са мора; 1597 напало га је и опљачкало 17 ускочких бродова са око 500 ускока. У 17. и 18. веку Ровињ је развијен поморски град. Након пада Венеције (1797.) грађани су сами преузели управу града и задржали је за време аустријске (1797.-1805.) и француске администрације (1805.-1813.). Све до друге половине 19. века Ровињ је био највећа лука на западној обали Истре. Године 1918. окупирала га је италијанска војска, а 1920. Рапалским уговором припао је Италији и био укључен у италијанску провинцију Венеција Гиулија. Након капитулације Италије 1943, Ровињ се придружио устанку Југословена у Истри да би дефинитивно 1947. припао Југославији.

[уреди] Привреда

Туризам и индустрија чине највеће изворе прихода града Ровиња. Од индустрије важно је напоменути фабрику дувана Ровињ и Истраграфику, које су преселиле погоне у Канфанар, Мирну (фабрику рибљих конзерви) и остале мање фабрике као Обрада - металопрерађивачка фабрика и фабрика безалкохолних пића. Прорачун града Ровиња је годинама у повећању тренутно износи око 130 милиона куна.

[уреди] Туризам

Према подацима Туристичке заједнице Истарске жупаније, Пореч и Ровињ су по броју остварених ноћења, водеће туристичке дестинације. Удео Ровиња у укупном броју ноћења Истарске жупаније у 2005. години износи 14,2%, а Пореча 14,4%. Најбројнији гости града Ровиња су Немци, Италијани, Аустријанци и Холанђани. На подручју града Ровиња налазе се 10 хотела. Такође на подручју града налазе се још кампови, хотелска насеља и хотелско - апартманска насеља. Највећи камп у Ровињу је Валалта тип натуристичког насеља, који је уједно и међу највећим и најбољим у Хрватској.