Ликвор
Из пројекта Википедија
Ликвор или цереброспинална течност је бистра течност која испуњава субарахноидални простор мозга и кичмене мождине, мождане коморе и цистерне. Ликвор окружује мозак и кичмену мождину са свих страна у виду ”јастука” и пружа им заштиту у њиховом коштаном оклопу. Субараходидални простор је простор између паучинасте (средње) (лат: Arachnoidea) мождане опне и мекане (унутрашње) модане опне (лат: Pia matter).
Садржај |
[уреди] Особине
Ликвор је бистра течности приближно исте густине као мозак, тако да мозак ”лебди њој”. Укупна запремина ликвора је око 150 милилитара. Дневно се створи око 500 милилитра, што је око 3-4 пута више од запремине целокупног ликвора. Ликвор се непрестано производи, али и расорбује.
Осмотски притисак ликвора је приближно једнак осмотском притиску крви (око 300 милиосмола). Концентрација јона натријума је такође приближно иста као у крвној плазми, док је концентрација хлоридних јона за око 15% већа него у крви. Концентрација калијума је за око 40%, а глукозе за око 30% мања него у крвној плазми.
Ликвор садржи врло мало ћелија. Нормалан број је до 4 ћелије у милилитру ликвора (углавном моноцита и лимфоцита). У случају запаљења можданих опни-менингитиса је број ћелија повећан (поготово код бактеријског менингитиса више стотина и хиљаде пута), такође повећана је и концентрација протеина у ликвору која нормално износи 0,15-0,45 грама по литру.
Нормалан притисак ликвора је око 10 mm Hg.
[уреди] Стварање и пут ликвора
[уреди] Стварање
Ликвор настаје у хороидном плексусу (лат: Plexus chorideus) можданих комора. То је структура полипоидног облика богата крвним судовима, који су прекривени танким слојем епителних ћелија. Хороидни плексуси се налазе у слепоочном рогу бочних можданих комора, задњем делу треће мождане коморе и на крову четврте мождане коморе. Кроз ове епителне ћелије се активно секретују натријумови јони. Јони натријума пошто су позитивно наелектрисани повлаче за собом негативне јоне хлора. Ова два јона својим преласком у субарахноидални простор доводе до повећања осмоларитета што узрокује осмозу воде кроз овај ћелијски слој, тако да настаје ликвор. Другим транспортним процесима се транспортују мање количине глукозе, док се бикарбонати и калијум реапсорбују из ликвора у крв.
[уреди] Пут ликвора
Највећим делом ликвор настаје у бочним коморама мозга и одатле пролази кроз међукоморске, Монроове отворе најпре у трећу мождану комору, из ње пролази кроз Силвијев аквадукт до четврте мождане коморе. Из отвора на овој комори: Мажандијев и Лушкин отвор долази у субарахноидални простор и цистерне мозга. Субаранхоидални простор се налази између паучинасте и мекане (унутрашње) мождане опне. Овај простор испуњен је ликвором и кроз њега пролазе крвни судови мозга.
[уреди] Апсорпција ликвора
Апсорпција ликвора врши се кроз арахноидалне ресице. То су прстолики изданци паучинасте опне (арахноидеа) које су повезане са венским синусима, посебно са горњим сагиталним синусом (лат: Sinus sagitalis superior), тако да се ликвор из субарахноидалног простора абсорбује у венски систем. Ове ресице су распоређене у групама које се зову арахноидалне гранулације. Како се ликвор непрестано производи његов притисак се регулише путем апсорпције преко арахноидалних ресица. Код неких болести нпр. крварења у субарахниодални простор, менингитис, тумори се ове ресице запуше па је апсорпција ликвора отежана. Тада се јавља болест хидроцефалус. Ликвор тада због повећаног притиска потискује мозак, а како се мозак налази у чврстој лобањи, где је врло мало слободног места, може доћи и до компресије неких важних центара у мозгу што може изазвати тешке последице: мучнину, повраћање, главобољу, губитак свести, поремећај моторике, дисања, рада срца...
 |
За више информација погледајте Хидроцефалус. |
Притисак и састав ликвора могу се мерити лумбалном пункцијом.
|
За више информација погледајте Лумбална пункција. |
[уреди] Види још
- Мождане опне
- Лумбална пункција
- Менингитис
- Субарахноидални простор
- Субарахноидално крварење
- Хидроцефалус
- Мождане коморе
- Венски синуси мозга
[уреди] Литература
- Arthur C. Guyton John E. Hall Медицинска физиологија савремена администрација Београд 1999 ISBN 6-387-0599-9
