Кутњаци

Из пројекта Википедија

Молар 47, молар 46 са надоградњом и премолар 45

Пресјек људске лобање

Зуб мудрости

Кутњаци или молари (Dens molaris, Pl. Dentes molares) представљају посљедњу групу зуба у вилици, а основна функција им је мљевење хране. Име потиче из латинског језика, molaris, што означава млински камен.

Код људи 6., 7. и 8. зуб од медијалне линије (пребројава се увијек сприједа) припадају групи молара. Молари представљају јаке и чврсто усађене зубе, који посједују изражене туберкулуме и међу њима узане браздице, такозване фисуре.

[уреди] Дентиција

Први молари израстају у узрасту од око 6 година, а избијају у низу иза посљедњег млијечног зуба. Популарно се називају "шестице". Други молар, "седмица", избија у току 12 године живота. Трећи молар, умњак, избија у периоду између 16 - 25 године. Код caa. 50% људи, умњаци су или ретинирани или уклоњени. Најчешћи проблем раста умњака је проблем диспропорције у величини зуба и величини вилице, које су генетски условљене.

Посебно важно је нагласити да је "шестица" први стални зуб који израста у људским устима, а обзиром на узраст дјетета и неинформисаност родитеља (родитељи обично мисле да је и то млијечни зуб), овај веома важан зуб бива запостављен. Губитком овог зуба долази до многих поремећаја у жваћној функцији, поремећаја међувиличних односа, те промјене положаја околних зуба.

Молари су зуби чије мјесто у вилици није заузето већ постојећим млијечним зубима, као што је то случај код осталих зуба од "јединице" до "петице". Дакле они несметано израстају, док остали стални зуби својим израстањем врше разградњу и коначно избацивање остатака млијечних зуба.

[уреди] Коријен

У горњој вилици човјека молари имају по три коријена. Један од коријена, који је по правилу већи од остала два налази се у вилици на страни непца, па стога и носи назив "палатинални коријен". Друга два, мања, коријена су причвршћена у алвеолама на вестибуларној страни алвеоларног наставка. Опет, један од ова два мања коријена је положен мезијално а други дистално у низу, па због тога носе назив вестибуло-мезијални и вестибуло-дистални коријен.

Сваки од коријена има по један каналић, док вестибуло.мезијални коријен може понекад имати и два таква каналића.

У доњој вилици молари имају по два коријена. Од њих, један је увијек усађен мезијално а други дистално. По коријену се обично налази најмање један коријенски каналић, премда постоје и варијације. Тако се најћешће у мезијалном коријену срећу по два каналића од којих је један положен вестибуларно, а други лингвално.

Коријени умњака могу се јавити у броју од 1-5, могу срастати једни са другима, а могу се појавити и у као јако закривљени и увијени, што у великој мјери отежава вађење оваквог зуба.