Кукасти крст
Из пројекта Википедија
Кукасти крст или Свастика (на санскриту स्वस्तिक) је еквилатерални крст са крацима искривљеним под правим углом у леву (卍) или у десну страну (卐). Свастика је свети симбол у будизму, хиндуизму и ђаинизму. Данас је много познатија као симбол Нацистичке партије пре и током Другог светског рата. Традиционално се приказује тако да је главна средња линија у хоризонталном положају али се понекад приказује и под углом од 45° док је Хинду верзија украшена са тачкама у сваком квадранту.
На нашим просторима је можемо наћи на подном мозајику града Наиса из прехришћанског периода као и на појединим налазима са археолошког локалитета Лепенски вир.
Садржај |
[уреди] Уопштено
Претпоставља се да је мотив свастике први пут употребљен у неолитској Еуроазији. Свастика је такође употребљавана и у изворним Северно Америчким културама и то наизглед независно од њене употребе у другим деловима света. Свастика се такође налази у општој употреби у грађанским и религијским церемонијама у Индији. Многи индијски храмови, венчања, фестивали и прославе украшени су симболом свастике. У југоисточну Азију симбол је стигао посредством Хинду краљева и данас представља саставни део хиндуизма на Балију и чест призор у Индонезији. Симбол такође има древне корене и у Европи где се појавио на артефактима из периода прехришћанске културе. До почетка 20. века налазио се у широкој употреби широм света као симбол среће и благостања.
Међуим, од усвајања свастике као симбола немачке Национал-социјалистичке радничке партије и Адолфа Хитлера, симбол углавном асоцира на фашизам, расизам, Други светски рат и Холокауст. Пре тога симбол је имао изузетан значај у истраживању Хајнриха Шлимана који га је открио током исковапања Троје и који га је сматрао поузданим доказом о миграцији Индо-европских народа (Аријеваца). Шлиман је пронађени симбол упоредио са симболима на древној немачкој грначарији и на основу њихове сличности изнео теорију о свастици као о значајном религиозном симболу наших предака, повезујући на тај начин Немачку, Грчку и Ведску културу.
Управо због тога, нацисти су изабрали свастику за свој симбол желећи да на тај начин истакну своје аријевско порекло, концепт који ће касније подржати теоретичари као што је Алфред Розенберг који је заговарао теорију по којој је Нордијска раса господара потекла из северне Европе. Свастика се данас налази у употреби као симбол неонацистичких организација али и као симбол који организације које се боре за људска права користе да би поједине организације окарактерисале као фашистичке или нацистичке.
[уреди] Историја
Најстарија свастика део је тзв. Винчанског писма и може се видети на примерцима грнчарије датиране око 4.000 год. п.н.е. Исти симбол појављује се и као део индуског писма из периода око 3.000 године п.н.е. Отуда вероватно и употреба овог симбола која се до данас задржала у Хинду, Ђаинској и Будистичкој култури. Грнчарија из периода од око 2.000 год. п.н.е. пронађена у Синташти је такође украшена симболом свастике. Симболи налик свастици јављају се и у Бронзаном и Гвозденом добу у области северног Кавказа (Кобанска култура) и Азарбејџана, као и код Скита и Сармата. У свим овим културама, са изузетком јужне Азије, симбол свастике није имао неки посебан значај већ се јавља само као једана од варијација сличних симбола различите сложености.
У античком периоду, свастика је често коришћена од стране Хетита, Келта и Грка. Појављује се и у другим азијским, европским, афричких и северно-америчким културама - понекад као геометријски мотив, а понекад као религијски симбол. Свастика је свети симбол у Хиндуизму, Будизму и Ђаинизму.
Учесталост симбола свастике је лако објаснити као појаву једног врло једноставног симбола који је настао самостално у свим друштвима која су израђивала предмете од прућа. Свастика је облик који се понавља на ивици приликом плетења четвртастих предмета. Друге теорије покушавају да успоставе везу са културном дифузијом или објасне самосталну појаву овог симбола у различитим удаљеним цивилизацијама у складу са Јунговом теоријом колективне подсвести.
Иако се постојање свастике на америчком континенту може објаснити постојањем култура које су израђивале предмете од прућа, њено присуство у Америци слаби теорију културне дифузије. Иако постоје теорије по којима је свастика тајно пренета у Северну Америку од стране ране Еуроазијске поморске цивилизације, највероватније је дошло до независног развоја овог симбола на тлу Америке.
[уреди] Комета/птица хипотеза
Још једно занимљиво објашњење порекла овог симбола дао је чувени астроном Карл Саган у свом делу "Комета". Саган је у свом делу приказао древни кинески рукопис на коме су приказане варијације репа комете: на цртежима су углавном приказане различите једноставне варијације изгледа репа комете, али је на последњем цртежу који подсећа на свастику приказано језгро комете са четири савијена зрака која извиру из ње. Саган је претпоставио да се некада давно комета веома приближила Земљи да су млазеви врелог гаса који су избијали из ње и били савијени због њене ротације, постали видљиви голим оком што је довело до настанка симбола свастике широм света. Боб Кобрес је у књизи "Комете и пропаст Бронзаног доба" (1992) изнео тврдњу да је комета приказана на свиленом атласу из периода Хан династије била названа "дугорепа фазанска звезда" због своје сличности са птичијом ногом и да већина мотива налик на свастику, укључујући и мотиве које је открио Шлиман, репрезентују птичје трагове.
[уреди] Свастика у раном хиндуизму
Свастика је свети симбол у Хиндуизму, Будизму и Ђаинизму у којима се јавља већ од 6. века п.н.е. У Хиндуизму свастика има различита значења: срећа, Сунце, Брама или концепт самсаре. Будизам који се крајем првог миленијума значајно проширио у Југоисточној Азији дотичући Кину, Кореју и Јапан, заслужан је за ширење овог симбола. Сматра се да се употреба свастике од стране Бон вере у Тибету, као и санскритских религија као што су Цао Даи у Вијетнаму и Фалун Гонг у Кини такође може приписати ширењу будизма. До употребе свастике од стране Аканске цивилизације у југо-западној Африци највероватније је дошло на сличан начин захваљујући културном трансферу дуж пута робова око 1500 год. н.е.
