Константин Сергејевич Станиславски

Из пројекта Википедија

Константин Станиславски

Константин Сергејевич Станиславски (рус. Константин Сергеевич Станиславский, 5. јануар 1863. - 7. август 1938) је руски позоришни глумац, театролог и режисер. Оснивач је Художественог театра у Москви 1898. и уметнички руководилац и идеолог тог позоришта до краја живота 1938. Као велики позоришни иноватор имао је значајан утицај на савременике.

[уреди] Биографија

Родио се као Константин Сергејевич Алексејев у Москви, у богатој породици. Први пут глуми у позоришту са седам година. Изабрао је уметничко име Станиславски на почетку каријере (вероватно да би сачувао репутацију своје породице).

1888. године, Станиславски је основао Друштво уметности и књежевности при Малом Театру, где је стекао искуство о естетици и сценском наступу.

1897. је био један од суоснивача Московског Театра Уметности (МТУ) заједно са Владимиром Немировичем-Даченком. Једна од првих продукција била је Чехов "Галеб". У МТУ је Станиславки почео да развија, засновано на традицији реализма Александра Пушкина, свој чувени "Систем" (који се понекад погрешно назива и метод). "Систем Станиславски" се фокусира на развој реалних карактера на сцени. Глумци се саветују да користе "емоционалну меморију" да би на природан начин приказали емоције лика кога глуме. Да би ово постигли, глумци треба да се сете момента из сопственог живота када су осећали тражену емоцију, и да је поново проживе у својој улози да би глума изгледала реалније.

Велики број данашњих глумаца како у позоришту, тако и не телевизији и филму, дугују много Станиславски систему. Коришћењем Система, глумац дубоко анализира мотивације улоге коју игра. Глумац мора да пронађе "циљ" за сваку појединачну сцену, као и "супер циљ", за целу представу.

Један начин да би ово постигло је коришћење Станиславсковог "магичног ако". Глумци морају стално да себи постављају питања. На пример, једно од првих питања које морају себи да поставе је "Шта би било када бих се ја нашао у истој ситуацији као и особа коју глумим?"

Станиславки је такође имао значајан утицај на модерну оперу и појачао је рад писаца као што су Максим Горки и Антон Чехов.

Станиславски је преживео и Руску револуцију 1905 и руску револуцију 1917. Наводно је Лењин интервенисао да би га заштитио. 1918. Станиславски оснива први студио као школу за младе глумце, и пише неколико важнијих дела.