Кичмењаци без вилица
Из пројекта Википедија
| кичмењаци без вилица | |
|---|---|
 |
|
| Научна класификација | |
| царство
(Regnum) |
животиње
(Animalia) |
| тип
(Phylum) |
хордатии
(Chordata) |
| подтип
(Subphylum) |
кичмењаци
(Vertebrata) |
| класа
(Classis) |
кичмењаци без вилица
(Agnatha) |
| поткласа
(subclassis') |
колоусте
(Cyclostomi) |
| ред
(ordo) |
пакларе
(Petromyzontes) |
| породица
(familia) |
пакларе
(Petromyzontidae) |
| паклара морска | |
Кичмењаци без вилица (грч. Agnatha) је најпримитивнија класа кичмењака која немају неке од особина карактеристичне осталим кичмењацима, као што су:
- немају вилице (грч. а= без; gnathos = вилица) па им је усни отвор стално отворен и округао по чему добијају назив колоусте (лат. Cyclostomi);
- немају кичмене пршљенове;
- немају парне удове.
Овој класи припадају, односно, ова класа се дели на две поткласе:
- колоусте, којима припадају рецентне врсте и
- остракодерми, најстарији фосилни облици међу кичмењацима.
[уреди] Колоусте (Cyclostomi)
Ова поткласа обухвата мали број рецентних морских и слатководних врста које су према спољашњој морфологији веома сличне јегуљама од којих се разликују далеко примитивнијом грађом. Кожа им је слузава и без крљушти обојена сиво - мрко. Дужине су до 1 m. Крећу се вијугањем тела и често се припијају за пливајуће предмете и објекте.
Назив добиле према усном отвору који је, услед недостатка вилица, стално отворен и округао. У усном отвору се налазе многобројни рожни зубићи. Поред недостатка вилица ове животиње немају ни парне удове већ само једно недиференцирано непарно пераје у виду кожног набора који је изнутра подупрт хрскавичавим елементима. Унутрашњи скелет је представљен хордом (chorda dorzalis) која је обавијена чврстом везивном опном. Поједини делови хорде су хрскавичави и метамерно расподеђени. Лобања је врло просте грађе и састоји се од неколико хрскавичавих елемената. Одозго, на средини главе налази се само један носни отвор по чему се називају и Monorhini (грч. mono=један; rhis, rhinchos= нос). Мозак је петоделан и са њиме су у вези ендокрине жлезде: епифиза и хипофиза.
Шкрге се састоје од листића који леже у шкржним кесама. Срце се налази у перикардијуму и састоји од преткоморе и коморе. Црево је у облику праве цеви на којој нема желуца. Јетра је развијена док је панкреас у зачетку. Слезина не постоји, већ је уместо ње у зиду црева присутно лимфоидно ткиво. Излучивање врше парним мезонефросима чији се изводни канали изливају заједничким отвором који се налази иза аналног отвора.
Већина колоуста је одвојених полова. Полне жлезде су непарне и немају изводне канале па се полни продукти избацују у телесну дупљу да би у спољашњу средину биле избачене преко урогениталног синуса који се налази иза аналног отвора. Развиће се одвија метаморфозом преко ларве амоцетес (ammocoetes). Lарве се толико разликују од одрасле јединке да су раније биле описиване као засебна врста. Живе на дну заривене у песак по чему су и добиле име (грч. ammos= песак; koitazein= лежати).
Велики број врста су ектопаразити риба. Помоћу рожних зубића се причвршћују за тело домаћина и помоћу језика, који служи као пумпа, сишу крв.
Циклостоми се деле на два реда:
[уреди] Остракодерми
Остракодерми су најстарији прапреци кичмењака познати у фосилном стању. Фосили се могу наћи у слојевима земље из периода од ордовицијума до девона. Као и њихови сродници колоусте нису имали парне удове и вилице. За разлику од колоуста имали су добро развијен кожни скелет , односно, њихова кожа има коштане плочице или крљушти по чему су добили име (грч. ostracon = љуска, љуштура; derma= кожа). Снашно развијени коштани оклоп омогућио је њихову јако добру фосилизацију. То су биле слабо покретне, лоши пливачи које су већину живота проводиле на дну слатких вода. Скелет им је био хрскавичав.
Деле се на четири реда:
1. остеостраци (Osteostraci)
2. анаспида (Anaspida)
3. хетеростраци (Heterostraci)
4. целолепида (Coelolepida)
[уреди] Литература
- Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
- Калезић,М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
- Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
- Калезић,М.:Основи морфологије кичмењака, треће издање, Zзавод за уџбенике и наставна средства,
Београд, 2005.
- Калезић, М.,Томовић, Љ:Хордата -скрипта,четврто издање,Биолошки факултет, Београд, 2005.
- Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
- Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
