Илсе Кох
Из пројекта Википедија
Илсе Кох, (нем. Ilse Kohler Schnitzel, 22. септембар, 1906. – 1. септембар, 1967.), је била супруга Карла Ото Коха, командата концетрационог логора Бухенвалд (нем. Buchenwald).
У историји је остала запамћена због узимања сувенира од коже убијених затвореника са карактеристичним тетоважама. Прича се, мада није потврђено, да је поседовала абажуре направљене од људске коже, међутим, зна се да је њен трпезаријски сто био украшен са смањеним људским главама. Била је позната под именом "Вештица из Бухенвалда" ("Die Hexe von Buchenwald") и "Курва из Бухенвалда" ("Buchenwälder Schlampe") од стране затвореника због своје садистичке окрутности према њима.
Рођена у Дрездену, Немачкој, њена историја почиње 1936, када је почела да ради као чувар и секретарица у Сахсенхаузен концетрационом логору, близу Берлина. Ту се је упознала и удала за командата Карла Коха. У Бухенвалд је дошла 1936. не као чувар, него као жена команданта. 1941. је постала главни посматрач (нем. Oberaufseherin) над неколико женских чувара које су служили у логору. 1943. је постала командат логора када је њен муж ухапшен због злоупотребе положаја, проневере новца и других прекршаја и отпуштен је из логора, док је Илсе остала – сада романтично везана за доктора у кампу, Валдемра Ховена.
1944, док је велика група женских затвореника улазила у логор, Илсе је наставила њену владавину терором и командовала над двадесет женских посматрача у Бухенвалду. Имала је бич обложен жилетима на крају, који је користила за тортуру над трудним женама. У априлу 1945, Илсе се је преселила из логора и наставила да живи у логорском дворишту у добро опремљеној кући. Након што су амерички војници стигли у Бухенвалд, чули су много прича о бившој жени команданта логора, и одмах су је ухапсили.
По заврчетку Другог светског рата, суђено јој је на суду за ратне злочине и изречена јој је казна доживитне робије 1947, касније промењена на четири године. Након одслужења две године од четири године њене казне, била је поново ухапшена и суђено јој је у Немачком суду за убијање Немачких националиста, и осуђена је на доживитну робију. Извршила је самоубиство у женском немачком затвоту Аихах 1. септембра 1967. Имала је 60 година.