Десант на Дрвар

Из пројекта Википедија

Уколико сте тражили чаланк о филму, погледајте чланак Десант на Дрвар (филм).

Десант на Дрвар

Десант на Дрвар (шифровани назив операција Скок шаховског коња) је био немачка акција у априлу и мају 1944. чији је циљ био да се зароби Јосип Броз Тито и да се уклони вођство партизанског покрета у Југославији.

Партизански штаб је у то време био сакривен у пећини изнад Дрвара. Представници Савезника Рендолф Черчил (син Винстона Черчила) и Евелин Во су такође били присутни. Немачки СС-овци и падобранци су се кренули према Титовој пећини, али су ушли у жесток окршај са партизанима који је резултовао великим жртвама са обе стране. Интересантно, четници Драгољуб Михаиловића су учествовали у борби у свом покушају да ухвате Тита. Док су Немци успели да се пробију до пећине, Тито је већ био побегао. Немачки губици су били 213 убијених, 881 рањених и 51 нестали. Процењено је да су партизани имали око 6.000 мртвих, укључујући и много цивилних жртава. ^{[тражи се извор]}

[уреди] Увод

Због неуспешних офанзива на партизане (битка на Неретви, битка на Сутјесци) и неуспелих атентата на Тита, немачка команда се одлучила за нову операцију, чији главни циљ није био да се униште партизански одреди, већ да се уклони или зароби Врховни штаб НОВЈ и да се тако добије стратешка предност све док се потпуно не униште одреди НОВ и ПОЈ.

За овај напад употребљен је један батаљон падобранаца, СС-оваца, који је, после жестоког бомбардовања Дрвара, бачен на град помоћу једрилица, као и помоћу падобрана, а истовремено копненим путем кренуле су од Сарајева преко Јајца борбене групе Седме СС дивизије “Принц Еуген”, од Книна 118. ловачка дивизија и 92. моторизовани пук, а од Бихаћа и Босанског Новог борбене групе 373. и 392. немачке дивизије.

За дан напада Немци су узели дан прославе Титовог рођендана, очекујући да ће партизане затећи неспремне. Услед честог извиђања непријатеља авионима, као и неких других индиција, Врховни штаб био је предузео извесне мере за случај напада Немаца из ваздуха. Чак је једна бригада била смештена у самом Дрвару. Међутим, услед тога што су Немци вршили демонстративне нападе према ослобођеној територији, ова бригада је била пребачена да их заустави.

[уреди] Десант

Немци су напад отпочели у шест часова изјутра. Прво су жестоко бомбардовали читав простор, а затим су бацали падобранце. Претходно су уништили четири против-авионска митраљеза. Осим падобранцима, Немци су спуштали своје трупе и једрилицама.

Изненађење је за партизане било прилично. Чим су се спустили, немачки падобранци су одмах створили своје базе и сместа прелазили у напад. Код сваког немачког падобранца налазила се по једна Титова фотографија. Уочи напада, Тито је дошао у пећину у Дрвару, где је вечерао с гостима, тако да га је напад затекао у пећини. Совјетске и британске мисије су биле изван Дрвара, па њима није притила никаква директна опасност. Када је почело бомбардовање из ваздуха, Тито и остали чланови Врховног штаба су се склонили у пећину. У међувремену су пали падобранци, а једна група је одмах кренула у правцу пећине. У том тренутку ниједна десетина Пратећег батаљона Врховног штаба није се налазила код Тита, осим једног ордонанса, јер су све десетине биле распоређене код совјетске и британске мисије, као и на разним другим дужностима у граду. Мићо Јанковић, заменик команданта Пратећег батаљона, који се налазио у штабу батаљона у центру града, чим је видио да падају падобранци, зграбио је своју машинку и са још једним саборцем појурио ка пећини. Иза моста на реци Унац налетео је на четири немачка падобранца који су ишли према пећини, и пошто их је спазио пре него што су они њега угледали, отворио је ватру из машинке и све их убио.

Немци су непрекидно бацали појачања у град, нове једрилице су стизале. Око сваке куће водиле су се жестоке борбе. Немци су нападали и по њивама на којима су се налазиле и радиле дрварске омладинке. Немци су ове девојке одмах хватали и после стрељали.

Од војних јединица у Дрвару и његовој ужој околини налазила се једино Виша официрска школа, али готово сви полазници ове школе били су изашли у зору да уче, па су се разместили по околним шумарцима, махом сви без оружја. Када су видели да се падобранци спуштају, појурили су у зграду, али осим револвера, углавном нису имали другог оружја. Ипак, поједине групе из официрске школе почеле су да дају организованији отпор. У Дрвару су се затекли и неки делегати с Другог омладинског конгреса који се још нису успели вратити у своје јединице.

Немци су пре подне стрељали велики број сељака у Дрвару. Свим заробљеницима постављали су као прво питање: “Где је Тито?” Како нико није хтео да одговори, Немци су убијали све од реда.

У граду је беснела жестока битка. Читав дрварски Окружни комитет СКОЈ-а је погинуо. Немачки падобранци били су пали тачно пред кућу у којој су се налазили скојевци и одмах је блокирали, тако да из ње нико није могао изаћи У згради је било шест чланова ОК СКОЈ-а за Дрвар и секретар Среског комитета СКОЈ-а за Дрвар. Током борбе, омладинци су враћали назад бомбе које су им Немци убацивали кроз прозор. После борбе од два сата отпор је престао, пошто су изгинули сви осим једног скојевца, Љубе Боснића. Он је био теже рањен у ногу и у једном тренутку је успео, после погибије свих својих другова, да се извуче из куће и да се пребаци пузећи преко реке Унац. У кући у коју је ушао затекао је једну жену којој је исприцао погибију чланова ОК СКОЈ-а. У току даље борбе Њемци су наишли на кућу у коју се он био склонио. Запалили су је и у њој је изгорио и Љубо Боснић. Око зграде комитета је касније нађено на десетине мртвих Немаца.

Пећина у којој се налазио Врховни штаб била је под сталном ватром немачких падобранаца. Курир Едварда Кардеља је изашао је на отвор пећине да осмотри кретање Немаца, али је био погођен једним снајперским метком у главу. Тито и Кардељ су се пробили из пећине око 11 сати пре подне. У међувремену битка се и даље развијала. Једна група омладинаца, с Ратом Дугоњићем и Милом Неорићићем на целу, је послана да сиђе поново до града и да спасе радио-станицу совјетске мисије, као и да не дозволе Немцима да развију фронт према пећини. Њих двојица су се пробили до зграде совјетске војне мисије, а успут су наишли на један зид где су затекли педесет стрељаних омладинки, жена и сељака.

Из Срба усиљеним маршем стигла је одмах иза поднева Трећа личка бригада и притегла немачке падобранце, којих је било близу хиљаду. У противнападу партизани су ослободили америчког новинара Стојана Прибићевића, ког су Немци у зору заробили са још три савезничка новинара. Личани су врло брзо потисли Немце и сузбили их на дрварском гробљу. Ту су борбе вођене све до јутра, када су се пробили немачки тенкови преко Петровца и Оштреља. У тим тренуцима Врховни штаб је био већ на путу за Италију, одакле је после пребачен на Вис.

[уреди] Исход

Војнички гледано, ова операција је била велики неуспех, јер није испуњен циљ, а десантне групе су имале скоро 80% жртава (мртвих, рањених и несталих). Једини успех је било заробљавање Титове нове маршалске униформе и џипа, као и заробљавање Рендолфа Черчила који је убрзо побегао. Десант на Дрвар је била последња офанзивна акција Вермахта на југословенском ратишту. Десетак дана касније је изведено искрцавање на Нормандију, после чега је било само питање времена када ће Немачка изгубити рат.