Битка код Виса
Из пројекта Википедија
| Битка код Виса | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Аустријско-пруског рата | |||||||||||||
 Потапање "Краља Италије" |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||||
 Аустријско Царство |
 Краљевина Италија |
||||||||||||
| Заповедници | |||||||||||||
| Вилхелм фон Тегетоф | Карло ди Персано | ||||||||||||
| Јачина | |||||||||||||
| 26 бродова 7.879 људи |
28 бродова 10.880 људи |
||||||||||||
| Губици | |||||||||||||
| 38 мртвих | 2 оклопњаче потопљене 643 мртвих |
||||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||||
Поморска битка код Виса догодила се 20. јула 1866. у Јадранском мору крај острва Вис (данас Хрватска). Завршила је победом мање Аустријске флоте над већом Италијанском. То је била прва већа поморска битка у којој су коришћени парни и гвоздени бродови, и једна од задњих у којој је коришћено намерно забијање брода у брод.
[уреди] Битка
Почетком трећег рата за уједињење Италије, италијанска флота подузела је маневар за освајање острва Вис. Италијанску флоту чинило је 11 оклопњача, 7 дрвених фрегата, 7 корвета и топовњача, 5 извидничких бојних бродова (авизо) и 3 пријевозна (транспортна) брода, а заповиједа јој италијански адмирал Карло ди Персано. Тај пловни састав испловио је из Анконе 16. јула и код острва Виса појавио се 18. јула ујутро. Адмирал Персано заповједио је саставу топовњача да у подручју острва Хвара пресјеку подводни телеграфски кабел Вис-Хвар-Сплит, према сјеверозападу упутио је два извидничка брода на 20 миља од главнине пловног састава. Намјера му је била да с одредом оклопњача бомбардује Комижу и вишку луку, а с дрвеним фрегатама подручје Рукавца, те да се тако створе повољни услови за извршење десанта на острво Вис. Напад је започео у 10:30 и нимало није био синхронизован нити енергичан, па су се бродови који су бомбардирали Комижу и Рукавац, а након почетних неуспјеха, једноставно прикључили бродовима који су бомбардирали вишку луку с нешто више успјеха. Напад на вишку луку обновљен је и 19. јула с цијелом флотом, а прикључиле су се и топовњача Афондаторе и 3 пријевозна брода који су превозила око 2.200 војника намијењених за искрцавање на острво Вис, али ни овај пут нису се створили потребни услови за проведбу десанта. Аустријски адмирал Тегетоф, на темељу добивених података и извјештаја закључио је да се код Виса не ради само о диверзији, па је заповједио свом пловном саставу да отплови из Пуле 19. јула у 13:30 према Вису. Аустријска флота бројила је 7 оклопњача, један дрвени бојни линијски брод, 5 дрвених фрегата, једну корвету, 7 топовњача и 4 мања ратна брода. Аустријска флота пловила је у дивизијској колони клинова (први клин оклопњаче, други клин дрвене фрегате, трећи клин топовњаче). Италијански извиднички брод Есплораторе открио је аустријске бојне бродове и око 07:50 извијестио о њиховом доласку. Адмирал Персано прекида напад на вишку луку и са својим пловним саставом креће у сусрет противнику с намјером да му пресјече смјер. У 10:00 20. јула адмирал Тегетхоф заповједио је напад на противничке бродове. Италијанска флота пловила је у сложају колоне у смјеру сјевероистока, а изненадни и ненајављени прелазак адмирала Персана с заставног брода Ре диИталиа на брод Афондаторе збунио је заповједнике италијанских бродова, па они сада више не знају који је заповједни брод којег требају слиједити у битки, а дошло је и до нарушавања бојног реда и сложаја у италијанској флоти. У 10:50 аустријске оклопњаче свом су силином "кљуновог удара" (енг. ram to ram, фр. Eperonner, итал. Investire col sperone, њем. Rammen – тактички је поступак брода у битки у којем се жели свом силином ударити у бок противничког брода тијеком чега би му се нанијела велика штета или могуће потапање.
Кљунов удар појавио се врло рано још у доба бродова на весла, а након абордажа, први су га корситили стари Грци са својим величанственим триремама које су за то имале посебно ојачан кљун. Ако кљунов удар не би постигао резултат и успјех обавезно би се прешло на абордаж бродова. У новијој историји поморских битака кљунов удар направио је пољски разарач под британском заставом Глоуворм, у тренутку када је претрпио тешке поготке задобијене од њемачке тешке крстарице Хипер, па је прије него што је потонуо нанио тешка оштећења крстарици 8. априла 1940. године.) Тим продором аустријских оклопњача кроз ред италијанских бродова, Тегетоф је постигао повољан однос и надмоћ оклопњача на кључном мјесту (7 : 6), а ту су се прикључили и аустријски дрвени бродови, док су италијанске дрвене фрегате несхватљиво остале ван битке. Сада настаје тотална гужва, а густи црни дим подиже се с бојишта, па то све иде у прилог аустријским бродовима који су слабије наоружани. Долази до многих покушаја кљунових удара на обије стране, топџије на бродовима не виде ама баш ништа, али се паљба отвара на слијепо и на врло малим удаљеностима. Аустријски заставни брод Фердинанд Макс у 11:30 кљуновим ударом потопио је италијанску оклопњачу Ре Диталија којој је у међувремену отказало кормило. Око 12:15 битка је јењавала, аустријски бродови окупили су се у три колоне испред вишке луке, а италијански у двије колоне западно од њих. Но, битка тобџија на бродовима трајала је све до 14:00, а пола сата касније због ранијих оштећења и претрпљених погодака експлодирала је италијанска оклопњача Палестро.
[уреди] Последице
Италијани су у сутон обесхрабрени напустили бојиште на којем су изгубили двије оклопњаче и 643 морнара. На другој страни Аустријанци су изгубили 63 морнара. Вишка битка представља прву борбу оклопљених бродова, па иако није директно утицала на исход рата, италијанска јавност Вишку је битку доживјела врло трагично. Адмирал Персано изгубио је чин и удаљен из ратне морнарице.
