Бахаизам
Из пројекта Википедија
Бахаизам или бахајска вера је светска религија у настајању основана од Иранца Бахаулаха, у 19. веку. Бахај је назив за следбеника ове религије.
Бахајска теологија говори о три јединства: јединство Божије (монотеизам), јединство његових пророка и порука, и једнакост човечанства (глобализам). Ова три начела имају значајан утицај на теолошка и социјална учења ове религије.
Религија се, од стране Бахајаца, посматра као напредујући, бескрајан процес образовања од стране Бога, преко његових посланика (пророка). Бахаулах се сматра за најскоријег, али не и последњег Божијег посланика. Он је објавио да је његова главна сврха да положи духовне основе за нову свеопшту цивилизацију мира и склада, коју бахајци очекују да ће настати.
Садржај |
[уреди] Однос према другим религијама
Бахајци верују у процес трајајућег откровења признајући као своје и велике личности других религија као своје. Ту спадају: Адам, Ноје, Заратустра, Кришна, Аврам, Мојсије, Буда, Исус и Мухамед. Као и муслимани и бахајци тумаче религиозну историју као сталну појаву нових пророка који доносе проширено и унапређено откровење.
[уреди] Разликовање
Због веровања у божанственост још неколико светских религија поред своје сопствене, Бахаизам можемо посматрати као синкретизам у суштини. Бахајци, међутим, не посматрају своју религију као комбинацију других религија, већ као посебну верску традицију са својим сопственим светим писмом, учењима, законима и историјом.
[уреди] Прогони
Бахајци су од свог настанка прогоњени од стране држава са исламским законодавством, што је случај и данас. Ово је посебно изражено у Ирану где је због своје верске припадности преко 200 бахајаца избачено са универзитета између 1978-1998. Њима је такође забрањен рад у државним органима, а многи су завршили у затвору после Исламске револуције 1979. године. Бахајска гробља су често оскрнављавана, као и кућа Мирзе Бурзуга, оца Бахаулаха. Кућа Баба у Ширазу је била двапут уништена (ово је једно од три места где бахајци ходочасте).
[уреди] Демографија
Бахајаца данас у свету има између 5-8 милиона.
После свога настанка у Персији и Отоманском царству први већи број следбеника на Западу стекли су после Првог светског рата. Други велики талас преобраћеника је био током 1970-их година, овог пута у земљама Трећег света. Овај пораст је нарочито приметан у индији, Африци, Јужној Америци и јужном Пацифику.
Већина бахајаца живи у Азији (3,6 милиона), Африци (1,8 милиона) и латинској Америци (900 000). Највећа бахајска заједница у свету је у Индији (2,2 милиона), затим следе Иран (350 000) и САД (150 000). Не постоји ниједна земља са већинским бахајским становништвом, док је земља са највећим процентом бахајаца Гијана са 7%.
