Атина (митологија)
Из пројекта Википедија
- За остале употребе, погледајте Атина (вишезначна одредница).
Атина је грчка богиња мудрости. Грчки митови говоре да је рођена је из Зевсове главе. Када га је болела глава позвао је Хефеста (заштитник ковачке вештине) да га удари по глави не би ли му умањио бол. Пошто га је Хефест ударио својим чекићем из Зевсове главе је изашла Атина, богиња мудрости.
Атина је ћерка Зевса и Метис. Замало да није рођена пошто је предвиђено да ће се родити једна богиња са јаким и незгодним карактером. То је Зевса уплашило, јер се сетио да је он свргнуо свога оца, те се бојао да ће се тако нешто и њему десити. Када је остало веома мало времена до рођења он је Метис прогутао. Зевс је мислио да је сада сигуран, све док није почела да га боли глава. Све га је јаче и јаче болела, толико да је звуке бола чуо Хефест. Дошао је до свог оца и ударио га је чекићем мислећи да ће главобоља тако нестати. Кад га је Хефест ударио настала је буквало пукотина у Зевсовој глави. Из те пукотине је изашла Атина, већ одрасла, потпуно обучена и потпуно опремљена ратном опремом. Тако је настала богиња рата, мудрости и уметности. Атинина најбоља пријатељица је Нике, богиња победе. Симбол богиње Атине је сова. Атина је девица, никада није имала љубавника, мада је Хефес једном покушао да је заведе али није успео. Атина се појављује као заштитница многих грчких јунака, укључујући Херакла, Одисеја и Џејсона.
Прве приче о Атини говоре о њој као о богињи птица. Првобитно је замишљена као богиња са крилима, а чак је у неким митовима и сама била птица - сова. Зато и не чуди зашто у митовима који су настали касније Атинина порука стиже преко орла, сокола и сл. Атина је представљена као омиљена Зевсова ћерка, рођена из његове главе.
Садржај |
[уреди] Име
У Микенској Грчкој појављује се име Атина Потинија у текстовима о Кроносу. Ово би вероватно значило "Госпођица Атина". Није сигурно да ли је Атинино име повезано са градом Атина. Касније се она појављује као заштитница града, али вероватно да је град добио име невезано за ову богињу. Платон спелује Атинино име тако да оно значи "мисао (ум) бога".
[уреди] Епитети
У поезији Атинин најчешћи епитет је glaukopis (γλαυκώπις) што би могло да се преведе као "бистрог ока". Ова реч је заправо састављена од речи glaukos (γλαύκος), што би могло да значи "блештаво", "сребрно", и од речи ops (ώψ), што значи "око" или понекад "лице". Често је птица која види ноћу повезана са богињом мудрости: на старим сликама нацртана је са совом на глави.
У Хомеровим Химнама и у Теогонији њој је дат необичан епитет Tritogeneia. Значење овог термина је нејасно. Можда значи "Тритон-рођена", што би указивало да је бог мора Тритон њен отац (према неким ранијим митовима), или можда да је рођена близу језера Тритон у Африци. Друго могуће значење је "треће-рођена", што би могло да указује да је она треће дете Зевса.
Често се наилази и на Атина Палада (Παλλάς Αθηνά). Епитет је изведен из имена моћне особе Паладе, која означава нешто мушко. Палада је споменута само уз Атину. У једном миту, богиња је грешком убила Паладу и од тада је увек морала да носи нешто његово/њено и била је под његовом/њеном заштитом. Друго тумачење је да је она заправо Палада из Атине.
За Атињане она је била само "Богиња", he theos.
Епитет Athena Ergane означава да је она заштитница занатлија. Атена Партенон означава да је обожавана на Акрополису. Са епитетом Athena Promachos она је водила битке, а Athena Polias означава да је заштитница Атине и његовог Акрополиса.
[уреди] Атина у класичној уметности
Атина је обично насликана (или извајана) са оклопом, копљем у рукама и штитом на коме је нацртана глава Горгоне Медузе. Овако је изгледала и чувена Фидијина статуа Атине, направљена од злата и слонове кости. Ова статуа, названа Атина Партенон, нестала је, али се зна да је била у Партенону на Атинском Акрополису. Атина је често насликана са совом (симболом мудрости) на свом десном или левом рамену. Ожалошћена Атина је склуптура која приказује уморну и емоционалну богињу. Ова склуптура је настала негде око 460. године п.н.е.
У старијим портретима Атине, у сликама на вазама, она је приказана као богиња-птица.
[уреди] Атина у митологији
[уреди] Рођење
Постоји неколико верзија Атининог рођења. У једном, који се најчешће спомиње, Метис, богиња мудрости, затруднела је са Зевсом. Зевс се веома уплашио јер је постојало пророчанство по коме ће Метис родити дете које ће бити моћније чак и од њега самог. Зато је Зевс претворио Метис у муву и онда је појео. Но, било је прекасно. Метис је одмах почела да прави кацигу и одору за своју зачету ћерку. Звук чекића, који је производила Метис правећи кацигу, узроковао је велики бол у Зевсовој глави, па је Прометеј, Хефест или Хермес расцепио његову главу. Атина је искочила кроз пукотину, већ одрасла и наоружана.
[уреди] Еритон
Постоји више верзија како се родио Еритон, Атинин посинак.
Према првој Атину је покушао да силује Хефест, али је био безуспешан и његово семе је пало на земљу из које се родио Еритон.
Према другој, семе Хефеста је пало на Атинуну ногу и она га је обрисала са вуном. Ту вуну је "засадила" у земљу и из ње је рођен Еритон.
Атина је онда дала кутију са бебом трима сестрама - Пандроси, Херси и Аглеји, али их је упозорила да је никад не отварају. Аглеј и Херса су биле радознале и отвориле су кутију. Врана је то видела и одлетела је да каже Атини. Атина се разбеснела и испустила планину коју је у том тренутку носила на Акрополис. Богови су казнили сестре због направљене штете и оне су полуделе и бациле се са Акрополиса.
Еритон је касније постао видар и краљ Атине и за време његове владавине десиле су се значајне промене у атинској култури. Често је био под заштитом богиње Атине.
[уреди] Атина
Атина се такмичила са Посејдоном да буде главно божанство у Атини. Они су се слозили да ће свако од њих Атињанима дати неки поклон. Чији се поклон буде више свидео Атињанима тај ће бог победити. Посејдон је ударио земљу својим трозупцем и из ње је потекао поток, али вода је била слана. Атина им је поклонила прву домаћу маслину. Маслина је Атињанима давала храну, уље и дрво и зато су они изабрали Атинин поклон и њу поставили за главно божанство.
Атина је била главно божанство у још неколико градова, поготову у Спарти.
[уреди] Арахна
Жена звана Арахна (Αράχνη) се једном хвалила како она боље тка него богиња Атина. Атина се прерушила у стару жену и рекла јој да се покаје. Архана се није покајала него је изазвала Атину на такмичење. Богиња је скинула своју маску и такмичење је почело. Атина је ткала слику такмичења између ње и Посејдона, а Архана је ткала слику која је исмејавала Зевса и његове многобројне жене. Такмичење никада није завршено јер је Атина била љубоморна на вештину Архане и бесна због исмевања Зевса. Зато је Архану претворила у паука да вечито преде свилену мрежу да би ухватила храну.
[уреди] Персеј и Медуза
Атина је помогала Персеју у убијању Медузе. Медуза је потицала из периода пре Зевсове владавине и била је веома опасна јер је свакога ко је погледа претварала у камен.
[уреди] Тирезијас и Хирикло
Атина је ослепела Тирезијаса пошто ју је видео док се купала. Хирикло, његова мајка, молила је Атину да му врати вид, али она то није могла. Уместо тога дала му је моћ прорицања.
[уреди] Херакле
Атина је Хераклу помогла у многим подвизима. Међу њима је и подвиг у коме је Херакле требао да скине кожу Немејском лаву. Рекла му је да искористи канџе лава да исече његову дебелу кожу. Херакле је после овог подвига увек носио кожу Немејског лава и буздован направљен од маслиновог дрвета.
[уреди] Одисеј
Одисејева лукавост и оштроумље брзо су освојили Атину. Она није могла да му помогне током његовог путовања из Троје ка дому све док Одисеј није дошао на обалу острва где је принцеза Нусика прала своју одећу. Атина се појавила у сну Нусике и рекла јој да пусти Одисеја да се врати кући, на Итаку. Када је Одисеј стигао на Итаку Атина је изашла пред њега прерушена слагавши га да се његова жена Пенелопе преудла, мислећи да је он мртав. Одисеј је успео да прозре Атинину маску и лаж и она му је тада помогла да поврати своје краљевство.
[уреди] Атина у модерној култури
Атина се налази на новчићу од 50 долара из 1915. године. Овај новчић је направљен од 72 грама злата и био је најтежи све до 1997. године када је од платине произведен новчић од 100 долара. Атинин новчић је најскупљи новчић икада произвед у Сједињеним Америчким Државама (тј. када се упореди његова права вредност са вредношћу коју је представљао).
Већ цео век постоји једна реплика Партенона у Нешвилу, у држави Тенеси и позната је као Атина са југа. Године 1990. додата је реплика Фидијине статуе богиње Атине. Статуа је висока 12.5 метара и позлаћена је.
Атинин лик се користи у филму, музици, на цртаном (манге уметника Масами Курумаде), у компјутерским игрицама, али се чак и злаупотребљава (у порно филмовима у Немачкој).
 |
|
