Арчибалд Рајс
Из пројекта Википедија
Др Рудолф Арчибалд Рајс (Rodolphe Archibald Reiss) рођен је 8. јула 1875. године у јужнонемачкој покрајини Баден. После завршеног основног и средњег образовања у Немачкој, одлази на студије у Швајцарску, у романски кантон Во. Знање доктора хемије стиче већ у 22. години, и бива изабран за асистента за фотографију а потом постаје признати доцент за ту област, на универзитету у Лозани. За редовног професора криминалистике именован је 1906. године. Као професор бави се предано научним радом и стиче углед криминолога светског гласа.
На позив српске владе долази у Србију 1914. године, да истражује злочине Аустро-Угара, Немаца и Бугара, над цивилним становништвом. Био је члан наше владе на мировним конференцијама у Паризу. Заволео је српског војника и српски народ и до краја остао у Србији. Са српском војском прешао је Албанију, солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године. После рата покушао је модернизовати тзв. техничку полицију при Министарству унутрашњих послова нове државе. Разочаран неким негативним појавама у друштвено и у политичком животу повукао се пред крај живота из свих јавних функција. Живео је скромно у својој вили "Добро поље" у Београду.
Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи под насловом Шта сам видео и проживео у великим данима. Као своје посмртно завештање српском роду оставио је необјављен рукопис књиге "Чујте Срби!"[1] [2]. на француском језику, у оригиналу Ecoutez les Serbes!. Ова књига је завршена 1. јуна 1928. године, а 2004. године је штампана у великом тиражу и дељена бесплатно. Заслуге за ово су имале фондација "Др Арчибалд Рајс" из Београда и шабачко-ваљевска епархија Српске Православне Цркве.
Др Арчибалд Рајс је 1926. године постао почасни грађанин града Крупња.
Умро је 8. августа 1929. године у Београду, сахрањен је на Топчидерском гробљу, док је по његовој жељи његово срце сахрањено на Кајмакчалану.
