Рај
Из пројекта Википедија
РАЈ (гр. παραδεισος, лат. paradisus, слов. рај): У библијском смислу, место где обитава Бог (Пост. 3,8) и у које је уведен први човек: "И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и ондје намјести човјека, којега створи" (Пост. 2,8). Рај означава не само сферу и заједницу Божију у којој се човек налазио на почетку стварања, него и стање у којем ће човек, на крају творевине, учествовати у божанском животу; дакле означава вечну славу или Царство Божије.
По есхатолошком смислу рај је једнак са "парусијом", то јест са присуством прослављеног Господа (Матеј 24,30; 26,64; Откр. 1,7). Појам раја обухвата две тесно повезане ситуације у којима се Црква налази у историји:
- Предокушање Царства "И знам да тај човјек ... би однесен у рај и чу неисказане ријечи које човјеку није допуштено говорити" (2 Кор. 12,3-4)
- Очекивање обећања "Данас ћеш са мном бити у рају" (Лк. 23,43)
Рај је стање победе: "Ономе ко побиједи даћу му да једе од дрвета живота које је у рају Бога мога" (Откр. 2,7). Иначе, Црква се моли да сви њени чланови постану "житељи раја".