Jehovini svjedoci
From Wikipedia
Kao kod drugih sekti, tako i kod ove treba odmah istaći da je njen osnivač Čarls Tejz Rasel proglasio sebe za „proroka„ Božijeg, a svoje učenje „otkrivenjem“ od Boga. Ova sekta je od svog nastanka više puta menjala svoje ime, a od 1931. godine se nazivaju „Jehovini svedoci“.
Čarls Rasel je rođen 1852. godine u Pitsburgu-Pensilvanija, SAD. Bavio se trgovinom, ali se ubrzo proučio kao tumač Svetog Pisma. od mladosti su ga zanimale eshatološka pitanja. Tmačeći ih, predstavljao je sebe za „proroka“, i njegove pristalice su ga poštovale i nazivale ga „poslanikom“ Božijim. Rasel se bavio i pisanjem. (“Biblijske studije“) Godine 1879, pokrenuo je polumesečni časopis „Kula stražara kao vesnik prisustva Hristovog“, koji je uređivao do svoje smrti 1916. godine. Njegov rad su produžili njegovi sledbenici, tako da su se Jehovini svedoci raširili i propagirali svoje učenje na svim kontinentima. To rade vrlo nametljivo i na javnim mestima i po privatnim stanovima.
Jehovini svedoci odbacuju hrišćansku dogmu o Svetoj Trojici, jer, kako oni kažu, o njoj se ne govori u Svetom Pismu. U ovo se može uveriti svako ko poznaje tekst Svetog Pisma. Oni osporavaju i pravoslavno učenje o Gospodu Isusu Hristu. Za Spasitelja kažu da je Sin Božji, sin oca Jehove, ali nije Bog, već Reč Božja, Božje prvo stvorenje. Ovo svoje ime je imao dok je živeo kod svog nebeskog oca Jehove Boga, pre nego što je postao čovek. Kao čovek je raspet i sahranjen. Nije vaskrsao telesno nego duhovno. Pošto Gospod Isus Hristos po njima nije Bog, to ni Njegova mati Djeva Marija nije Bogorodica. Jehovisti su otišli još dalje, tako da su osporili Božanstvo u trećem licu Svete Trojice-Duhu Svetom, koga zovu Božja Sila.
Oni osporavvaju i odbacuju i hrišćanske simvole. praznike i običaje, jer su oni, po njima, mnogobožačkog porekla. Da bi opravdali ovo svoje shvatanje, pozivaju se na razne enciklopedije, a ne na dokaze iz Svetog pisma ili istorije Crkve. Svete tajne nazivaju obredima i priznaju samo obred krštenja i Gospodnju večeru (pričešće). Po njima, krštenje nije radi opraštanja greha, nego je ono samo spoljašnji znak poništenja greha. Na Gospodnjoj večeri po njima hleb i vino se ne pretvaraju u pravo Telo i Krv Hristovu. Za razliku od adventista ne dele jela na „čista“ i „nečista“, ali zabranjuju upotrebu krvi. Čak su i protiv transfuzije.
Ipak, glavna tačka njihovog učenja jeste hilijazam, odnosno vera u skori dolazak Hristovog zemaljskog hiljadugodišnjeg carstva. Po njima večni život na nebu „rezervisan“ je samo za 144.000 pravednika koji su odabrani. Dok adventisti govore da će drugi dolazak Hristov biti vidljiv, jehovisti, po njihovom osnivaču Raselu, uče da će biti nevidljiv. On je „proračunao“ da je Hristos nevidljivo već došao na zemlju 1914. godine. Tada je osnovao svoje hiljadugodišnje carstvo kojim nevidljivo vlada s neba preko odabranih, izabranih „knezova“.
Po Raselu život u ovom carstvu na zemlji „biće pravi Raj, bez ikakvih materijalnih i socijalnih nedostataka“. Jehovisti se sa judejstvom slažu u tome što odbacuju hrišćansku dogmu o Svetoj Trojici i što poriču božanstvo Isusa Hrista. Međutim, od judejstva se razlikuju u tome što priznaju Isusa Nazarećanina za Mesiju, što odbacuju starozavetne praznike sa subotom i starozavetni obredni zakon, i što za razliku od Jevreja, slobodno spominju Jehovino ime.
