ФК Црвена звезда
Из пројекта Википедија
Фудбалски клуб Црвена звезда један је од два најзначајнија фудбалска клуба из Београда, Србија.
Највеће достигнуће клуб постиже 1991. године освајајући Куп европских првака у Барију, Италија и Интерконтинентални куп у Токију, Јапан исте године. У финалу УЕФА купа 1979. године губи од немачког тима Борусије Мехенгладбах.
 |
|||||||||||||||||||||||||||||||||
| Пуно име | Фудбалски клуб "Црвена Звезда" | ||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Надимак | црвено-бели, звезда | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Основан | 1945. | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Стадион | Маракана, Београд | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Капацитет | 51.328 | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Директор | Драган Стојковић | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Менаџер | Стеван Стојановић | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тренер | Душан Бајевић | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лига | Прва савезна лига | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| 2005.-06. | Прва савезна лига, 1 | ||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||
Садржај |
[уреди] Настанак
Идеја о оснивању кренула је на иницијативу Градског одбора УСАОС-а Београда.
Током фебруара 1945. године омладинци, чланови Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије, почели су припреме за оснивачку скупштину jeдног омладинског фискултурног друштва, са циљем да буде састављено од разних спортских секција.
У духу тог времена носило је назив Омладинско – фискултурно друштво (ОФД). Требало је још само одредити име...
[уреди] Пут до Бариjа
Након изузетно успешне године у којој је Црвена Звезда освојила дуплу круну, клуб је остао без шефа стручног штаба. Драгослав Шекуларац је након успешне сезоне поднео оставку на место шефа стручног штаба. И док је фудбалска чаршија лицитрала ко ће следећи да седне на ужарену столицу првог тренера Црвене Звезде, у фудбалским кулоарима се нагађало име новог шефа струке нашег најтрофејнијег клуба, између Пижона, Милана Живадиновића, Ћире Блажевића, aли као гром из ведрог неба је стигла вест из Љутице Богдана, управни одбор ФК Црвене Звезде је именовао за шефа сручног штаба Љупка Петровића. Тренера који је минуле сезоне био стратег ФК Рад са Бањице, са којим је био прворазредно пријатно изненађење, јер су популарни грађевинари одиграли своју најбољу сезону од када се такмиче у Првој Савезној Лиги. У свом првом интервјуу Љупко Петровић смело и храбро подвлачи, како је његов претходник у домаћим оквирима освојио све што се могло и освојити (вратио дуплу круну након двадесет година), и рекао да понављање једног таквог успеха није његов крајњи циљ. Тиме је на недвосмислен начин целој спотрској јавности, а поготову навијачима Црвене Звезде ставио до знања да је основни разлог његовог доласка на Маракану јесте Куп Европских Шампиона. Навијаче Црвене Звезде највише је бринула чињеница да је Драган Стојковић, капитен Црвене Звезде, пета звездина звезда, који је протекле четири године био неприкосновен у југословенском фудбалу, напустио клуб. Љупко Петровић је сасвим неочекивано, на Маракану довео Владимира Југовића, који је протекле сезоне, пошто није изборио место стандардног првотимца Црвене Звезде, био позајмљен ФК Рад где је био најбољи играч. Владимир Југовић је од самог старта шампионата постао стандардан првотимац, одличан играч средине терена, који је пружао стандардно добре партије у црвено белом дресу, испред голмaна Стевана Стојановића. Створен је бедем од одбране којом је командовао Миодраг Белодедић, затим бритки бекови Душко Радиновић и Слободан Маровић играчи стриктне маркације, популарни „чистачи“ Рефик Шабанаџовић, и минуле сезоне споровани Илија Најдоски, су словили за најбољи бековски пар на старом континенту. Средином терена су господарили млади Владимир Југовић, Роберт Просинечки, за чије услуге се интересовао ФК Реал Мадрид, затим Дејан Савићевић, и Влада Стошић неуморна радилица у тиму Црвене Звезде. Нападачки тандем су чинили Дарко Панчев, несумњиво најбољи центарфор у Европи и на левом крилу, најбржи играч у Европи Драгиша Бинић, са изузетним осећајем за гол. Селекцију овог тима Црвене Звезде су извршили технички директор Драган Џајић, и генерални секретар Владимир Цветковић.
У првом колу Купа Европских Шампиона на нашем највећем стадиону Црвена Звезда је угостила швајцарског шампиона – Грасхоперс из Цириха. Швајцараци су најављивани као аутсајдери, и у медијима данима пред ову уткмицу новинари су се утркивали који ће од њих у својим прогнозама да умањи вредност екипе из Цириха, тако да се очекивала лака и сигурна победа изабраника Љупка Петровића. И да све не буде баш онако као што је очекивала огромна армија црвено белих навијача побринуо се Кезле већ после 15 минута сусрета. Црвена Звезда је играла, некако безвољно,стихијски нападала, већина њених напада се завршавало испред шеснаестерца - Грасхоперса. И када су сви на Маракани очекивали да ће Црвена Звезда на одмор у својој европској премијери отићи са негативним резултатом Драгиша Бинић је изједначио на 1:1. Пошто су мреже остале нетакнуте у следећих 45 минута другог полувремена, са севера а и осталих делова Маракане први пут ове сезоне су се чули звиждуци Панчеву и друговима.
Четрнаест дана касније у реваншу шеснестине финала Купе Европских Шампиона Црвена Звезда је одиграла своју најбољу утакмицу од како је тим преузео Љупко Петровић. Већ у 15 минуту Панчев је затресао мрежу немоћног Брунера и најавио велику победу Цревене Звезде, настало је неописво славље оне половине трибина стадиона Хартурм где су били Југословени. Црвена Звезда је победила са 4 :1, голове су постигли још и Радиновић, и два Просинечки са беле тачке, а за домаћина као и у Београду стрелац је био Кезле. Била је то прва убедљива најава Звездиног похода на Европу.
У другом колу Купа Европских Шампиона Црвена Звезда се састала са шампионом Шкотске Прва утамица је играна на стадиону Црвенe Звездe. Маракана препуна 80.000 људи је присуствовало великој победи црвено-белих. Црвена Звезда је убедљивом и лепршавом игром декласирала чувено име шкотског фудбала, Глазгов Ренџерс, са 3 :0.Рано вођство нашег тима, већ у 9 минуту ( аутогол Браун ) омогугућило је егзбицију момака у црвено белом дресу. Ипак на полувреме се, и поред бројних прилика за наш тим отишло само са минималном предношћу у корист Црвене Звезде. Наставак меча је обиловао течном игром нашег шампиона, ређале су се акције Звездиних играча. У таквој допадљивој игри, и за најпробирљивије поклонике фудбалске игре, Просинечки и Панчев су веома добру игру Црвене Звезде крунисали са два погодка, који су Црвеној Звезди омогућили миран реванш пред гостовање у Глазгов кроз 14 дана.
Реванш је по свему, ипак био пука формалност. Још када је Дарко Панчев у 52 минуту када је на бравурозан начин матирао голамана Вудса, било је јасно да ће Црвена Звезда након дугог низа година поново на пролеће игарти пред својим навијачима у најелитнијем такмичењу у Европи. Није Шкотима помогло ни то, што се голман Стеван Стојановић повредио, кога је међу стативама веома сигурно заменио Жељко Клауђеровић, тиме је Црвена Звеезда показала да у сваком тренутку на располагању има свих 16 играча. Све што је Глазгов Ренџерс успео да учини на стадиону Аброкс парк јесте да су избегли пораз пред својим навијачима. У финишу утакмице Мек Кост је постигао изједначујући погодак, што је био и коначан резултат којим, је Црвена Звезда најавила успешно европско пролеће.
У четвртфиналу жреб је био наклоњен Црвеној Звезди, објективно од седам преостлих тимова који су конкурисали за најбољи клуб у Европи, наш тим је извукао објективно најслабијег могућег противника. Жреб је хтео да то буде представник источне немачке Динамо (Дрезден). Цела спортска јавност је знала да се ради о малом атрактивном противнику, али са друге стране исто тако сви у клубу нашег шамиона су били обазриви, јер радило се о предсатвнику немачке школе фудбала, са којим наши клубови углавном немају баш повољни скор.У зимском преалзном року из ФК Војводина стигао је Синиша Михајловић на Маракану, одличан играч одбране,са страховито јаким и прцизним ударцем. Први четвртфинални меч је игран на препуној Маракани, уз прави пролећни дан. Било је је то једно од најбољих издања Црвене Звезде у њеном шампионском походу на Европу. Љупко Петровић је одлично припремио своје играче, а Синиша Михајловић већ на својој европској премијери показао због чега је зимус био најскупљи играч у историји југословенског фудбала. Од самог почетка утакмице Црвена Звезда је непрекидно атаковала на гол свог пртивника. 22 минут слободан ударац са 17 – 18 метара са леве стране Роберт Просинечки постиже феноменлан гол, најлепши у својој каријери. Северна трибина на којој се налазе најватреније присталице Црвене Звезде је букавлно прокључала. У самом финишу првог дела утакмице Драгиша Бинић је извео малу мајсторију у казненом простору Динама и то је 2:0. И у наставку утакмице Црвена Звезда је наставила са доминацијом, и из једне филигранске акције у 57 минуту Дејан Савићевић поставља коначан резултат ове сјајне представе на нашем највећем стадиону. Овацијама и скандирањем имена својих љубимаца, 85.000 гледалаца више него задовољно напустило стадион Црвене Звезде,у предивној пролећној вечери.
[уреди] Победник Купа Европских Шампиона
Највећи успех Црвене Звезде је везан за 1991. када је 29. маја у италијанској луци Бари постала први клуб из Југославије (тадашње СФРЈ) који је освојио наслов првака старог континента. у финала Црвена Звезда је играла против Француског шампиона Олимпика из Марсеја који је током већег дела уткмице био бољи тим. То је била једно бледо издање нашег тима, у коме су мреже мировале након 120 минута беспоштедне борбе(играни су и продужеци 2 х 15 мин.) Црвена Звезда је победила са 5:3 после извођења једанестераца. Одлучујући моменат је био када је голман нашег шампиона Стеван Стојановић у првој серији једанестераца одбарнио шут Аморосу Голове са беле тачке ѕа Црвенеу Звезду су постигли Роберт Просинечки, Миодраг Белодедић, Драгиша Бинић, Синиша Михајловић и Дарко Панчев. У тренутку када је Панчев затресао мрежу Омлетиног на семафору стадиона Свети Никола било је тачно 22:46. Ово је највећи успех једног нашег клуба.
[уреди] Звезда и то црвена
На последњој седници Иницијативног одбора, дан пре одржавања скупштине, оснивачи су дуго дискутовали око тога какво би име ваљало дати новом спортском колективу.
Постоје разне верзије тог чина, али се већина слаже да су “кумови” били Слободан Ћосић и Зоран Жујовић. После бројних предлога (Младост, Ударник, Торпедо, Динамо, Локомотива ...), најзад је Ћосић рекао: “Да наше друштво назовемо Звезда!” !”, на шта је Жујовић спонтано додао: “Одлично. Само, кад је Звезда – нека буде црвена.”
Са овим предлогом сви присутни су се са задовољством сложили.
Одређене су и боје: црвеноплаво-бело са белом петокраком звездом на црвеној мајици – дресу.
[уреди] Наших 60 година
Фантастичну традицију фудбала под нашим парчетом неба између два светска рата, са репрезентацијом у врло запаженој улози на првом светском шампионату у Монтевидеу 1930, са клубовима европске снаге као што су били БСК, Југославија и многи други западно од Београда, са фудбалским играчима највише класе познатим свуда где је било фудбала наставила је већ у својој првој години после Другог светског рата – Црвена звезда
Од првог дана Звездин наговештај будућности неслућено великог фудбалског гиганта чинили су људи. Људи жељни слободе и свог спортског идентитета у њој, можда тада и не слутећи да ће у насталој општенародној љубави у настајућој држави стећи оно што нису имали у ратном хору: хлеб, љубав и Звезду.
А у вечном редоследу великих догађаја, великих људи и ситних људских брига, остало је забележено: први вођа фудбалске секције био је фудбалер Коста Томашевић, први економ фудбалер Предраг Ђајић, први “капитал”: две фудбалске лопте и 10 истобојних мајица, додуше жутих, али није сметало, прва утакмица и уједно прва победа над врло јаком екипом војске која само што је одложила ратно оружије заправо 4. марта четрдесет пете, дакле на дан оснивања будућег првака Европе и света.
Генијални људи и безмерни ентузијасти су поставили темеље тима који ће бити магнет за фудбалске масе и не само за њих. Сјајни познаваоци фудбалских кретања у европском и светском фудбалу - Бане Секулић (тренер и уједно први генерални секретар), Светозар Кика Поповић као и највећи интелектуалац међу европским тренерима Љубиша Броћић, умели су благодарећи дивним играчима који су се окупили у Црвеној звезди, да примене систем игре МW, дакле владајући “дабл – ве” систем са чаробним четвороуглом за који су усавршили четири велика играча у саставу: Палфи, Ђајић, Митић, Такач. Мисаони четвороугао украшавали су голмани Мркушић и Ловрић, бекови Станковић, Ђурђевић и Кашанин, крилни бисери Бата Огњанов са десне и Бане Вукосављевић са леве стране, као и Коста Томашевић као главни гол-реализатор продукције игре Црвене звезде која је из дана у дан хиљадила навијаче.
[уреди] Тренутна постава
Од 2. августа 2006.
|
|
[уреди] Славни играчи
[уреди] Звездине звезде
- Рајко Митић
- Драгослав Шекуларац
- Драган Џајић
- Владимир Петровић - Пижон
- Драган Стојковић
[уреди] Постава шампиона Европе
Постава освајача титуле првака европе 1991.
|
Одбрана:
|
Средина:
|
Нападачи:
|
Тренер: Љупко Петровић
[уреди] Остали славни играчи
- Јован "Куле" Аћимовић
- Владимир Беара
- Предраг Ђајић
- Станислав Караси
- Бора Костић
- Небојша Крупниковић
- Дејан "Рамбо" Петковић
- Душан Савић
- Милош Шестић
- Перица Огњеновић
- Дејан Станковић
- Немања Видић
[уреди] Тренери
- Бане Секулић
- Миша Павић
- Миљан Миљанић
- Гојко Зец
- Бранко Станковић
- Велибор Васовић
- Драгослав Шекуларац
- Љупко Петровић
- Владица Поповић
- Милан Живадиновић
- Милорад Косановић
- Владимир Петровић
- Славољуб Муслин
- Зоран Филиповић
- Ратко Достанић
- Валтер Зенга
- Душан Бајевић
[уреди] Спољашње везе
- званична презентација Фудбалског Клуба
- званична презентација навијача
- незванична презентација навијача
- званични сајт СД Црвена Звезда
 |
Тимови прве Меридијан Суперлиге |  |
|---|---|---|
|
Банат | Борац Чачак | Бежанија | Црвена звезда | Хајдук Кула | ОФК Београд | Младост Апатин | Партизан | Смедерево | Војводина | Вождовац | Земун |
||
