Ричард Сталман

Из пројекта Википедија

Ричард Метју Сталман (Richard Matthew Stallman, често навођен као RMS) (рођен 16. марта, 1953) је оснивач покрета за слободни софтвер , пројекта ГНУ, и Задужбине за слободни софтвер. Доказан програмер, његова главна достигнућа укључују Emacs (касније GNU Emacs), ГНУ-ову колекцију компајлера, и ГНУ-ов дебагер. Такође је аутор ГНУ-ове Опште јавне лиценце (GNU General Public License, GNU GPL или GPL), најупотребљаваније лиценце за слободни софтвер, која је започела концепт копилефта (copyleft).

Још од средине 1990-их, Сталман већину свог времена проводи у вођењу политичких кампања против софтверских патената и проширивања закона о ауторским правима, као и у заговарању слободног софтвера. Време које још увек успева да одвоји за програмирање, посвећује развоју GNU Emacs-а. Издржава се бивајући плаћен за отприлике пола предавања која одржи.

Садржај 1 Биографија 1.1 Пропадање хакерске културе MIT-а 1.2 Оснивање ГНУ-а 2 Терминологија 2.1 Слободан софтвер 2.2 ГНУ/Линукс 2.3 Права на копирање, патенти и ознаке 2.4 Терминолошки проблеми мањег значаја 3 Говори 4 Критике 5 Споредно 6 Признања 7 Линкови и референце 7.1 Издања Ричарда Сталмана 7.2 Библиографија 7.3 Спољашње везе 7.3.1 Говори 7.4 Интервјуи

[уреди] Биографија

Сталман је рођен на Менхетну од мајке Алис Липман (Alice Lippman). Његов први контакт са рачунаром је био током 1969, у завршној години средње школе. Запослио се у ИБМ-овом Научном центру у Њујорку, Сталман је провео лето након завршетка средње школе пишући свој први програм, предпроцесор за програмски језик PL/I на IBM 360 машини. Касније је рекао: „Најпре сам га написао у PL/I, затим сам га поново почео у асемблеру када је програм у PL/I језику постао превелик да стане у рачунар". (Вилијамс 2002, поглавље 3)

Истовремено је био и добровољни асистент у лабораторији катедре за биологију при Рокфелер Универзитету. Мада се већ кретао ка каријери у математици и физици, његов аналитички ум је толико импресионирао управника лабораторије да је неколико година након одласка на колеџ, његова мајка примила телефонски позив. Она се присећа: „Био је то професор са Рокфелер универзитета. Желео је да сазна како се Ричард сналази. Био је изненађен када је сазнао да се бави рачунарима. Увек је мислио да ће Ричард имати успешну каријеру као биолог.“ (Вилијамс 2002, поглавље 3)

У јуну 1971, као бруцош на Универзитету Харвард (дипломирао је физику 1974), Сталман постаје програмер у МИТ-овој Лабораторији за вештачку интелигенцију, где постаје део хакерске заједнице. Током ових година био је познатији по својим иницијалима - „RMS“. У првом издању Хакерског речника, је написао, "'Ричард Сталман' је само моје земаљско име; можете ме звати 'rms'." [1]

[уреди] Пропадање хакерске културе MIT-а

Током осамдесетих, хакерска заједница у којој је Сталман живео је почела да се разуђује. Појава "портабилног софтвера" — софтвера који се може покренути на различитим рачунарима — значила је да могућност да корисници прилоагођавају и деле софтвер који долази са рачунаром представља проблем у пословном моделу произвођача рачунара. Не би ли спречили да се њихов софтвер користи на рачунарима других произвођача престали су да дистрибуирају изворни код и почели су да ограничавају копирање и редистрибуцију свог софвтера заштићујући га ауторским правима. Такав софтвер је постојао и раније, али више се од њега није могло побећи.

1980. године је Ричард Гринблат, један од хакера у лабораторији за вештачку интелигенцију, основао Lisp Machines Incorporated да би продавао Lisp machines, које су он и Tом Најт (Tom Knight) направили у лабораторији. Гринблат је одбио спољашње инвестиције, верујући да би се добици остварени продајом машина могли уложити у даљи раст компаније. Насупрот томе, Russ Noftsker и други хакери су веровали да је донирање од стране venture-capital-а бољи прилаз. Како није могло доћи до договора, већина преосталих хакера из лабораторије је основало Symbolics. Symbolics је запослио већину преосталих хакера који су затим напустили лабораторију. Symbolics је натерао Гринблата да да отказ цитирајући полису MIT-а. Иако су обе компаније производиле власнички софтвер, Сталман је веровао да је LMI, за разлику од Symbolics-а, покушао да избегне растурање лабораторије.

Током две године, од 1982. до краја 1983, Сталман је самостално уложио труд да спречи програмере Symbolics-а да добију монопол на компјутере лабораторије. До тог времена он је већ био последњи хакер своје генерације у лабораторији. Одбио је будућност у којој би морао да потпише уговор о неоткривању и да чини друге ствари које би сматрао издајом својих принципа, и одабрао је да свој рад дели са другима за шта је сматрао да је у духу класичне научне сарадње.

Сталман тврди да корисници софтвера треба да имају слободу — нарочито, слободу да "деле са својим комшијом" да буду у могућности да уче и чине промене на софтверу који користе. Стално је говорио да су покушаји произвођача власничког софтвера да забране овакве ствари "асоцијални" и "неетички" [2]. Фраза "софтвер жели да буде слободан" се често погрешно приписује њему, али Сталман тврди да је ово погрешно тумачење његове филозофије [3]. Такође тврди да је слобода битна због добробити корисника и друштва у целини, а не само зато што може да води бољем софтверу. Доследан томе, у јануару 1984, даје отказ у МИТ-у да би сво време посветио ГНУ пројекту, који је најавио у Септембру 1983. Није завршио докторске студије, али је награђен са четири почасне докторске титуле (види Признања).

[уреди] Оснивање ГНУ-а

1985е, Сталман је објавио манифест ГНУ-а, који приказује његову мотивацију за креирање слободног оперативног система под називом ГНУ, који би био компатибилан са Униксом. Име ГНУ је рекурзивни акроним за Гну није Уникс (GNU's Not Unix). Убрзо након тога, обједињује непрофитну организацију Задужбина за слободни софтвер (FSF) за запошљавање програмера слободног софтвера и за пружање легалне инфраструктуре за заједницу слободног софтвера.

у 1985ој, Сталман је изумео и популаризовао концепт en:copyleft, легалан механизам за заштиту права на модификацију и редистрибуцију слободног софтвера. Први пут је укључен у GNU Emacs General Public License, а 1989е је објављена и прва GNU General Public License независно од програма. До тада је био завршен добар део GNU система, са приметним недостатком кернела. Чланови ГНУ пројекта су започели кернел под називом ГНУ Хурд 1990-е, али је рискантна одлука о дизајну се показала као лоша, развој Хурда је био спор.

Направивши софтверске алатке потребне за развој софтвера, и објавивши уопштену лиценцу која се могла применити на било који софтверски пројекат (GPL), Сталман је олакшао другима да пишу слободан софтвер независно од ГНУ пројекта. 1991е, један такав независан пројект је изродио Linux kernel. Он је могао бити комбинован са ГНУ системом и тако да чини потпуни оперативни систем. Већина људи користи име Линукс да би се обратили комбинацији Линукс кернела и ГНУ система, што неки виде као неправедно умањење значаја ГНУ пројекта, што је разматрано ниже.

[уреди] Терминологија

Сталман сматра за веома важно које речи људи користе када причају о вези софтвера и слободе. Нарочито, и стално моли људе да кажу "слободан софтвер", "ГНУ/Линукс", и да избегавају термин "Интелектуална својина". Његови захтеви да људи користе одређене термине и његов стални труд да објасни људима важност терминологије су извор сталног неслагања међу неким деловима заједнице слободног и отвореног софтвера.

Један од његових услова да да интервју новинару јесте да се новинар сложи са одређеном терминологијом. Понекада чак захтева од новинара да прочита делове ГНУ филозофије пре интервјуа, "зарад ефикасности" [4] овим стилом је зарадио репутацију да је "тежак за одржавање" [5]. Познато је и да је одбијао позиве да држи говор услед неслагања са терминологијом. [6]

[уреди] Слободан софтвер

У енглеском језику, иста реч, "free", се користи да означи појмове "слободан" и "бесплатан". Због тога постоји забуна око израза "free software" (слободан софтвер) који један број људи схвата као "бесплатан софтвер". Ово је потпуно небитно за српски језик, али је значајно за разумевање одређених покрета унутар заједнице слободног софтвера.

Сталман прихвата термине као Libre Software, FLOSS, и "неокован софтвер", али му се више свиђа "free software" јер је пуно енергије уложено у тај израз. (Са сличним разлозима заговара термин "власнички софтвер" пре него "софтвер затвореног кода", када се говори од софтверу који није слободан.)

Термин "слободан софтвер", ипак, може значити "софтвер без ограничења" или "бесплатан софтвер" или оба. Током година људи су се трудили да нађу неки интуитивнији и недвосмислен термин. Видети gratis versus libre и open source software.

Сталман се противи да термин "отворени код" замени тернин "слободан" јер, по њему, он крије циљ слободе.[7] Он одбија интервјуе за приче које би његов рад означиле са "отворени код", тврдећи да би се тиме погрешно представили његови погледи.

[уреди] ГНУ/Линукс

За више информација погледајте GNU/Linux naming controversy.

Сталман је захтевао да се термин ГНУ/Линукс користи када се помиње оперативни систем направљен комбинацијом некомплетног ГНУ система и Линукс кернела. Он тврди да се губи веза између филозофије ГНУ пројекта и његовог софтвера када људи ту комбинацију називају "Линукс". [8]

[уреди] Права на копирање, патенти и ознаке

Сталман тврди да је израз "интелектуална својина" скован да би збунио људе, и да се користи да би спречио интелектуалну расправу о законима који је се тичу спајајући области закона који немају ништа заједничко. Иако није правник, он каже да је позивање на ове законе као "власничке", израз одбија слушаоца када размишља о томе шта да ради са овим проблемима.

"Ови закони су се појавили одвојено, развијани су независно, покривају различите активности, имају другачија правила и узоркују различите примене. Закон о праву на копирање је направљен да би промовисао ауторство и уметност, и покрива детаље рада везаних за уметност. Закон о патентима је направљен да би охрабрио објављивање идеја, за цену ограниченог монопола на ове идеје -- цена која је вредна плаћања у неким областима али не и у другим. Закон о ознакама није намењен промоцији пословних активности, него једноставно омогући да купци знају шта купују". [9]

[уреди] Терминолошки проблеми мањег значаја

Сталман је препоручио избегавање термина који наводе на погрешан закључак и коришћење других, нарочито:

• "патент за софтверске идеје" боље него уобичајени израз "софтверски патент", тврдећи да каснији даје погрешан утисак да патент покрива цео софтвер.
• "(UFO) Uniform Fee Only" као замену за "(RAND) Reasonable And Non-Discriminatory", тврдећи да обавезна ауторска права било које врсте врше дискриминацију слободног софтвера јер дистрибутери слободног софтвера не могу да изброје број копија који се користи. (Ова брига мучи већи део заједнице слободног и отвореног софтвера [10], ипак Сталманов термин није у широј употреби.)
• избегавање израза "пиратерија" за дело копирања информације, тврдећи да се, пошто израз "пиратерија" означава чин пљачкања и поробљавања на мору, он злоупотребљава од стране данашњих корпорација не би ли тиме дали већи значај чину копирања софтвера и других неопипљивих ствари.
• "Corrupt discs" или "Fake CD's" уместо Compact Discs за дигиталне аудио дискове који користе неку технологију за спречавање копирања, тврдећи да они крше стандард по Црвеној Књизи примећујући да се у последње време такви дискови штампају без логоа "Compact Disc".
• "Treacherous Computing" пре него "Trusted Computing", тврдећи да то ограничава слободе корисника.
• "Digital Restrictions Management" пре него "Digital Rights Management"

Погледати: "Words to avoid" страницу на веб сајту ГНУ-а.

[уреди] Говори

Још од раних деведесетих, већину свог времена је провео као учесник у политичким кампањама. Наслови три говора које најчешће држи су "ГНУ пројекат и Покрет слободног софтвера", "Опасност од софтверских патената", и "Ауторска права и заједница у времену рачунарских мрежа". Дао је и пуно изјава на конференцијама , укључујући и прву Wikimania конференцију у 2005ој.

[уреди] Критике

Сталмана често описују као особу са којом је јако тешко радити. Конкретно, тим XEmacsа је направио листу конкретних замерки на рад са Сталманом које су их приморале да одвоје пројекат. [11] Ове жалбе укључују критике технолошке природе и оне које се тичу међуљудских односа, посебно издвајају да је Сталманов став ка компромису мотивисан више политиком него жељом да се дође до најбољег техничког решења. en:Jamie Zawinski је објавио архиву е-мејлова који се тичу историје раздвајања између Emacs-а и XEmacs-а. [12] Он цитира недостатке дизајна Emacs-а и Сталманове неспособности да заступа рад. Сталман, с друге стране, описује тим XEmacs-а као некооперативан. [13]. Улрих Дрепер (Ulrich Drepper) је записао своје жалбе на Сталмана у release notes за glibc 2.2.4 [14], где га оптужује за покушај "насилног преузимања" пројекта.

За више информација погледајте GNU/Linux naming controversy.

Сталманово инсистирање на коришћењу израза "ГНУ/Линукс" неки описују као саможивост, на пример Линус Торвалдс га је назвао "једноставно бесмисленим".

[уреди] Споредно

• Сталман је аутор песме en:Free Software Song.
• Сталман је љубитељ научне фантастике и повремено одлази на конвенције.
• Сталман је POSIXу дао име.
• 1977., Сталман је објавио и алгоритам за вештачку интелигенцију систем за одржавање истине назван dependency-directed backtracking. Рад је урадио заједно са en:Gerald Jay Sussmanом. На тај рачун се и шали: "Овиме компјутер може да избегне експлозију када му поставите контрадикторно питање"[15]
• Када је упитан ко су му били узори, одговорио је да се диви Мартину Лутеру Кингу млађем, Нелсон Мендели, en:Aung San Suu Kyi, en:Ralph Nader, и en:Dennis Kucinich. Такође је рекао: "Дивим се Френклину Д. Рузвелту и Винстону Черчилу, иако се не слажем са неким стварима које су урадили."
• Сталман никада није научио програмски језик Jaва. Мало је програмирао на Јави, али је користио програмски језик C и Lisp.
• Сталман није учествовао у контракултури током шездесетих, али налази да је њено одбацивање богатства животна инспирација.
• Сталман је ГНУ Хурд кернел најпре назвао "Alix" по тадашњој девојци, која је одржавала Unix системе и рекла пријатељима "Требало би да назову кернел по мени."
• Сталман течно говори енглески и француски, скоро течно и шпански, и сналази се са индонежанским. Учио је латински, кинески, мађарски и навахо, али није достигао ниво да комуницира на тим језицима. Сматра да је језиком овладао када може да смишља досетке на том језику. [16]
• Током 2004., када су га питали, препоручио је људима Хуга Чавеза, и да гласају "Не" на Венецуеланском референдуму о опозивању, 2004
• Документарни филм Revolution OS садржи интервјуе са Сталманом.
• Био је и тема, неки кажу и покретач многих страсних расправа.
• Сталман је основао и Лигу за Програмерску слободу 1989. да би се борио против софтверских патената и ауторских права на графичким интерфејсима. Лига никада није достигла јачину којој се Сталман надао и временом је постала неактивна.
• Током 1999., Сталман је позвао на развој бесплатне интернет енциклопедије тако што би сви људи писали чланке. Погледати: en:GNUPedia. [17]
• Сталман не уме да плива.
• Сталман је у саветодавном одбору en:teleSURа, a Јужноамеричке телевизијске станице.
• Линус Торвалд је рекао: “Размишљајте о Сталману као о врхунском филозофу, а о мени као инжењеру.” [18]
• Сталман је направио en:Emacs едитор; чију је популарност делио и други едиторvi, који је призвао и ратове едитора; Сталман на ово реаговао шаљиво прогласивши себе за "St. Ignucius" / "St. IGNUcius" (Church of Emacs). [19] [20]
• Годинама је Сталманов налог на рачунарима Фондације за Слободан Софтвер имао празну лозинку, јер Сталман верује у што мање ограда могуће.[21] Овако је свако могао да користи Сталманов налог у било које сврхе. Растом популарности интернета и растом вандализна и хаковања са система ФСФа био је приморан да користи тајну лозинку.

[уреди] Признања

Сталман је добио бројна признања и награде за свој рад, међу њима су и:

• 1990: чланство у МекАртуровој задужбини
• 1991: en:Association for Computing Machinery Grace Murray Hopper Award "За пионирски рад на развоју EMACSа"
• 1996: Почасни докторат од Шведског en:Royal Institute of Technology
• 1998: en:Electronic Frontier Foundation's Pioneer award
• 1999: en:Yuri Rubinsky Memorial Award
• 2001: Други почасни докторат Универзитета у Глазгову
• 2001: The Takeda Techno-Entrepreneurship Award for Social/Economic Well-Being (武田研究奨励賞)
• 2002: Чланство у Америчкој националној Академији за Инжињеринг
• 2003: Трећи почасни докторат Бриселског универзитета
• 2004: Четврти почасни докторат Националног Универзитета Салте. [22]
• 2004: Почасни професор Националног универзитета Перуа.

[уреди] Линкови и референце

[уреди] Издања Ричарда Сталмана

• Stallman, Richard M. & Sussman, Gerald J. (November 1975). Heuristic Techniques in Computer-Aided Circuit Analysis, published in IEEE Transactions on Circuits and Systems, Vol. CAS-22 (11)
• Stallman, Richard M. & Sussman, Gerald J. (1977). Forward Reasoning and Dependency-Directed Backtracking In a System for Computer-Aided Circuit analysis, published in Artificial Intelligence 9 pp.135-196
• Stallman, Richard M. (1981). EMACS: The Extensible, Customizable, Self-Documenting Display Editor. Cambridge Massachusetts: MIT. MIT Artificial Intelligence Laboratory publication AIM-519A. PDF HTML
• Stallman, Richard M. (2002). GNU Emacs Manual: Fifteenth edition for GNU Emacs Version 21. Cambridge, Massachusetts: GNU Press. ISBN 188211485X.
• Stallman, Richard M. (2002). Free Software, Free Society: Selected Essays of Richard M. Stallman. Cambridge, Massachusetts: GNU Press. ISBN 1882114981. (Also available online in various formats, e.g. PDF [23].)
• Stallman et al (2004). GNU Make: A Program for Directed Compilation. Cambridge, Massachusetts: GNU Press. ISBN 1882114833.

[уреди] Библиографија

• Williams, Sam (2002): en:Free as in Freedom: Richard Stallman's Crusade for Free Software, O'Reilly Press. ISBN 0596002874. Also available over the web under the GFDL [24].)
• Gay, Joshua (ed) (2002): en:Free Software, Free Society: Selected Essays of Richard M. Stallman. Boston: GNU Press. ISBN 1882114981. Also available over the web: [25].)
• Christian Imhorst, Anarchy and Source Code - What does the Free Software Movement have to do with Anarchism?, 2005 - http://imhorst.com/en/anarchy_and_sourcecode.html

[уреди] Спољашње везе

• stallman.org - лична страница Ричарда Сталмана.
• [http://www.fsf.org/blogs/rms/ - веб дневник РМСа
• Ослободи Unix! - оригинално саопштење ГНУа
• странице о филозофији ГНУа - Садржи око 50 есеја, које је, углавном, написао РМС
• Дела Richard Stallman на Пројекту Гутенберг

[уреди] Говори

• Аудио странице ГНУ филозофије - Ogg Vorbis аудио снимци 15 говора РМСа, плус један видео снимак.
• говор РМСа у КИТ - на Краљевском институту за технологију (1986).
• Сталманово предавање у Lund, Шведска 11. фебруар, 2000
• говор Ричарда Сталмана - на Светском Самиту о Информатичкаом друштву Светском Самиту о Информатичкаом друштву (2003).
• Април 2004., Универзитет Nice-Sophia Antipolis, Француска (Ogg/Theora video)
• Maj 2004., Даблин, Ирска: опасност од софтверских патената; уклњучујући и транскрипт Q&A
• Новембар 2004, Универзитет у Улму, Немачка: софтверски патенти (аудио и видео у разним форматима)
• Мај 2005., Универзитет у Калгарију, Канада: Софтверски патенти (аудио и видео у разним форматима)

[уреди] Интервјуи

• [http://alternativefreedom.blogspot.com/ "Алтернативна слобода" Документарни филм у коме се појављује и Сталман
• Интервју за BYTE - спроведен од сада непостојећег Бајт магазина, на почетку GNU пројекта (Јул 1986.).
• Richard Stallman: High School Misfit, Symbol of Free Software, MacArthur-Certified Genius (1999).
• Developer Spotlight: Richard Stallman (Јул 2004).
• Слобода, иновација, Угодност: Интервју РМСа (Децембар 2004.).
• Kerneltrap.org Интервју: Ричард Сталман (Јануар 2005).
• Интервју са Ричардом Сталманом у en:EuroHacker Magazine.
• Интервју са Ричардом Сталманом из Non-Tech City.
• аудио Интервју са Ричард Сталманом од en:RadioTuxа и en:ORF на WIKIMANIи 2005.