ГНУ

Из пројекта Википедија

ГНУ-ов лого, рад Етјена Сувасаа (Etienne Suvasa)

ГНУ је оперативни систем састављен искључиво од слободног софтвера. Његово име је рекурзивна скраћеница за „ГНУ Није Уникс“ („GNU's Not Unix“). Ричард Сталман је 1983. објавио Пројекат ГНУ, у циљу стварања потпуног Уникс компатибилног оперативног система — познатог као ГНУ систем или просто ГНУ — који је слободан софтвер. Пројекат ГНУ се данас одвија под покровитељством Задужбине за слободни софтвер (Free Software Foundation).

Развој ГНУ система је значио и писање многих програма, познатих као ГНУ програми или ГНУ пакети. Међу њима су и уређивач текста Емакс, ГНУ-ова збирка компајлера (GNU Compiler Collection), ГНУ-ов дебагер (GNU Debugger) и радно окружење Гном.

ГНУ систем се обично користи у комбинацији са језгром Линукс, које је развијено ван пројекта ГНУ. Ова комбинација чини потпуно функционалан оперативни систем, ГНУ са Линуксом (GNU/Linux), који се међутим често погрешно назива само „Линукс“. За детаље погледајте ГНУ и Линукс - спор око имена.

ГНУ-ови програми се често користе и самостално. Није неуобичајено наћи компоненте ГНУ-а инсталирана на власничким Уникс системима уместо првобитних Уникс програма — посебно оних који су алатке за програмирање и који се често називају заједничким именом ГНУ-ов скуп алата. (Што је само мали део целине ГНУ система.) Користе се на овај начин јер су се показали као супериорни у односу на еквивалентне Уникс верзије, чак и онда када нису потпуно сагласни са POSIX стандардом. Такође, због популарности комбинације ГНУ са Линуксом, многи који раде на развоју софтвера инсталирају ГНУ-ов скуп алата на друге системе због компатибилности или зато што скуп ради уједначено на свим платформама. Многи ГНУ-ови програми су такође пребачени (ported) на Микрософтов Виндоус, Мекинтош OS X и разне друге власничке платформе. Међутим, разлог за постојање портова је да помогну да се ти системи замене слободним софтвером.

[уреди] Историја

Пројекат ГНУ је јавно оглашен 27. септембра 1983. године на дискусионим групама net.unix-wizards и net.usoft. Прави рад на пројекту је почео 5. јануара следеће године, када је Сталман дао оставку на МИТ-у да би их онемогућио да полажу било каква права или да ометају расподелу (дистрибуцију) ГНУ-а као слободног софтвера. Првобитна објава је праћена Сталмановим „Манифестом ГНУ-а“ и другим есејима који су изложили његове мотиве за пројекат ГНУ, од којих је један био и „враћање духа сарадње који је преовлађивао у рачунарској заједници у њеним ранијим данима“.

Када је ГНУ предложен, власнички оперативни систем Уникс је већ био у широкој употреби. Будући да се архитектура Уникса показала технички стабилном, систем ГНУ је дизајнирам тако да буде компатиbилан са њим. Уникс архитектура је омогућавала да ГНУ буде написан од појединачних софтверских компоненти. Оне компоненте које су већ биле слободно доступне, као што су ТеК систем за прелом текста и Икс Виндоу графички систем, ће бити прилагођене и поново искоришћене, док ће недостајуће бити написане од нуле.

1985. године Сталман је основао Задужбину за слободни софтвер (ЗСС), непрофитну организацију да би пружала логистичку, правну и финансијску подршку пројекту ГНУ. ЗСС такође запошљава и програмере да доприносе ГНУ-у, мада је значајан део развоја био (и још увек је) дело добровољаца. Како се ГНУ све више истицао, тако су заинтересовани бизниси почели да доприносе развоју или продаји ГНУ софтвера и техничке подршке. Најистакнутији и најуспешнији од ових је био Сајгнус Солушнс (Cygnus Solutions), данас део Ред Хета (Red Hat).

Да би осигурао да ГНУ софтвер остане слободан, пројекат је 1989. године издао прву верзију ГНУ-ове Опште јавне лиценце (ГНУ-ова ОЈЛ, познатија по енглеској скраћеници GNU GPL). Ову лиценцу данас користи највећи део ГНУ програма, као и велики број програма слободног софтвера који нису део пројекта ГНУ; то је једна од најчешће коришћених лиценци слободног софтвера на свету. Она даје право свима који приме програм да га покрећу, копирају, мењају и прерасподељују (дистрибуирају) а истовремено им брани да наметну даља ограничења на копије које они расподеле. Ова идеја се назива копилефт (copyleft).

До 1990. године, систем ГНУ је имао прошириви уређивач текста (Емакс), врло успешан оптимизирајући преводилац (компајлер) (GCC) као и већину основних библиотека и алатки једне стандардне Уникс дистрибуције. Главна компонента која је још увек недостајала је било језгро. У Манифесту ГНУ-а, Сталман је поменуо да „основе језгра постоје, али нам недостаје још особина до емулације Уникса“. Он је мислио на TRIX, језгро са удаљеним позивом поступка (remote procedure call kernel), које је развијено на МИТ-у и чији су аутори одлучили да га расподељују бесплатно (for free) а који је био компатибилан са верзијом 7 Уникса. У децембру 1986. почео је рад на прилагођавању овог језгра. Међутим, развојни тим је на крају одлучио да је оно бескорисно као почетна тачка зато што се могло покренути једино на „реткој и скупој 68000 платформи“ („an obscure, expensive 68000 box“) и да би га зато требало портовати (пребацити) на друге платформе пре него што уопште буде коришћено. До 1988. је уместо њега разматрано Max (Mach), језгро са слањем порука (message-passing kernel), које је развијано на Универзитету Карнеги Мелон, мада је његово издање као слободног софтвера одложено до 1990. године, док развојни тим није уклонио код који је био власништво АТТ-а (AT&T).

Будући да је Мах обезбеђивало само најниже функције језгра, Пројекат ГНУ је морао да развије делове вишег нивоа језгра, и то као збирку корисничких програма. Ова збирка је првобитно требала да се зове Аликс (Alix), али је касније развијачу (developer) Мајклу Бушнелу (Michael Bushnell) драже био део имена Крдо (Hurd), па је Аликс прво померено за име подсистема и на крају и коначно избачено. На концу, развој КРДО-а се отегао због техничких и сукоба личности.

1991. године Линус Торвалдс (Linus Torvalds) је написао Уникс компатибилно језгро Линукс. Мада првобитно није било слободан софтвер, Торвалдс је лиценцу променио на ГНУ-ову ОЈЛ 1992. Линукс су даље развијали разни програмери преко Интернета. 1992. је комбиновано са ГНУ системом, што је за резултат имало потпуно функционалан слодобан оперативни систем. ГНУ систем се најчећше среће у овом облику, и обично се назива „систем ГНУ-а са Линуксом“ или „дистрибуцијом Линукса“. Од 2005. Крдо је у спором развоју те је сада званично језгро ГНУ система. Постоји такође и пројекат који ради на портовању ГНУ система на језгра FreeBSD-а и NetBSD-а.

[уреди] ГНУ-ов софтвер

Део софтвера који је развијен у оквиру пројекта ГНУ:

Системски софтвер
- GNU_bison – генератор расчлањивача (parser generator) намењен као замена за yacc
- Bash – командна шкољка
- BFD – библиотека објектних датотека
- Classpath – библиотеке за Јаву
- Coreutils – основне Уникс алатке, као што су cat, ls и rm
- Emacs – прошириви, самодокументујући уређивач текста
- glibc – POSIX стандардна библиотека за Це, са допунском функционалношћу
- gzip – библиотека и програм за компресију података
- ГНУ-ов алатни ланац за развој софтвера:
  - GNU Binutils – асемблер (assembler), линкер (linker) и сродни алати
  - ГНУ-ов систем за градњу (GNU build system) – Automake, Autoconf, Libtool
  - GCC – оптимизирајући преводилац за многе програмске језике, укључујући Це, Це++, Фортран, Аду и Јаву
  - GDB – дебагер (debugger)
- GNU MDK – развојни комплет (development kit) за програмирање у MIX-у
- Screen – мултиплексор (multiplexer) терминала
- Texinfo – документациони систем за производњу мрежних (онлајн) и штампаних упутстава
- GNU wget – напредно добављање датотека са мрежа и Интернета
- GNUnet – децентрализована „peer-to-peer“ комуникациона мрежа дизајнирана да буде отпорна на цензуру
- DotGNU – замена за .NET
- GNU Hurd – скуп сервера утемељен на микрокернелу који обавља исте функције као и Уникс језгро
Апликативни софтвер
- GIMP – ГНУ-ов програм за манипулацију сликама (GNU Image Manipulation Program)
- GLPK – пакет намењен решавању проблема у линеарном програмирању (LP), mixed integer programming (MIP) и сличних.
- GMP – библиотека за нумеричке прорачуне у произвољној прецизности
- Гном (GNOME) – графичко радно окружење
- GNU LilyPond – програм за писање нотних записа
- GNU Octave – програм за нумеричке прорачуне сличан MATLAB-у
- GNU Privacy Guard (GnuPG) – слободна алатка за енкрипцију која може да замени PGP
- GNU Robots – мала али заразна игра за рачунарске програмере
- GSL – ГНУ-ова научна библиотека (GNU Scientific Library)
- GNUstep – изведба (имплементација) OpenStep стандарда за скуп библиотека и развојних алата за графичке апликације
- Guile – уградиви (embeddable) интерпретер за Схим (Scheme)

ГНУ пројекат катође расподељује и помаже у развоју других пакета који су настали другде, на пример:

DDD – графички предњак (frontend) за дебагере
eCos – мали оперативни систем за уграђење (embedded) уређаје
CVS – контрола изворног кода

У јануару 2004. године било је укупно 260 ГНУ пакета удомљених на ГНУ-овом сајту Савана (Savanah) који служу у ту сврху. Остали се могу наћи на на другим местима.