Босанска Крајина

Из пројекта Википедија

Погледајте: Крајина (вишезначна одредница)

Босанска Крајина (или само Крајина), област у Босни. Заузима цијелу сјеверозападну Босну. Крајина у ужем смислу захвата само околину Бихаћа и предјел у завоју Уне с њене лијеве стране. Од аустроугарске анексије Босне и Херцеговине појам Б. К. проширио се све до Врбаса. Ту се у 12 и 13 вијеку помињу жупе Пољичка, Псетска, Хумска, Горичка и др. Босански краљ Твртко I. освојио је знатан дио Б. К., али је цијела област на лијевој обали Уне, од Крупе до Кладуше, одољела и Твртку и Хрвоју. Кад је Босна пала под Турке (1463), па послије и јајачка бановина (1528), онда је од градова око Уне и Коране састављена Крајина, да штити хрватске и словеначке земље. Главни град био је Бихаћ. Од почетка 16 вијека водиле су се ту велике борбе између Турака и Аустријанаца. Средином 16 вијека заузели су Турци сав простор до Уне, а 1578 цијелу Крајину. Све до средине 19 вијека Б. К. је била стално ратиште; из ње су Турци упадали у сусједне Аустроугарске земље, па и даље.
Б. К. у ужем смислу под Турцима је чинила засебан санџак, који је укинут средином 19 вијека, - а средиште му је било најприје у Острошцу, па у Бихаћу. У 19 вијеку Крајишници (мухамеданци) су се борили за независност од босанских паша и против рефорама (1834, 1837, 1843, 1846, 1848 и 1850). Посљедњу буну угушио је Омер-паша 1851 и смирио Крајину.
У Б. К. су нађена преисторијска и римска насеља. Има много градова из средњег вијека и турскога доба.