Протеин
Из пројекта Википедија
Протеин је реч која потиче из грчког језика у коме има значење први, заузимам прво место. У природним наукама означава најширу класу биолошких макромолекула који су укључени у практично све биолошке појаве.
У хемијском смислу протеин је полимер састављен од аминокиселина међусобно везаних пептидним везама. Постоји још једна класа полимера састављена од аминокиселина везаних пептидним везама и назива се полипептиди. Разлика између протеина и полипептида се не може принципски поставити већ је она вештачка и према договору се полимер чија је молекулска маса већа од 104 далтона сматра протеином, док се полимер мање масе сматра полипептидом. Ова класификација се опрадава чињеницом да молекули масе веће од 104 не могу да прођу кроз целофанску мембрану која се користи за дијализу.
Протеини улазе у састав бројних биомолекула који се групишу у следеће класе:
- ензими,
- транспортни протеини,
- котрактилни протеини,
- структурни протеини,
- протеохормони,
- рецептори,
- антитела,
- фактори раста,
- ген-регулаторни протеини, итд.
Садржај |
[уреди] Структура
Протеини настају формирањем ланаца у чији састав улази 20 аминокиселина које се називају протеиногеничне или стандардне аминокиселине. Протеини су велики молекули чија маса може достићи и вредности од неколико милиона далтона а структура може обухватити и непротеинске молекуле. У том смислу разликујемо протеине састављене од аминокиселина и тзв. хетеропротеине састављене од чисто протеинског дела који се назива апопротеин и простетичне групе:
- Хетеропротеин = апопротеин + простетична група
Оно што протеине чини посебним јесу стадијуми више организације молекула које настају специфичним везивањем ланаца аминокиселина која могу бити:
- Примарна
- Секундарна
- Терцијарна
- Квартерна
[уреди] Примарна структура
Примарна структура је линијског типа и огледа се у распореду или секвенци или редоследу везивања аминокиселина у протеински ланац а њихов број може достићи и неколико стотина. Овај распоред је генски одређен и одређује функцију протеина а компаративна биохемија показује да секвенца аминокиселина открива и еволутивни стадијум протеина па и врсте организма у чији састав улазе.
[уреди] Секундарна структура
Секундарна структура је просторна а настаје тако што се од ланца аминокиселина стварају структуре α-хеликса или β-набране структуре.
[уреди] Терцијарна структура
Терцијарна структура настаје комбиновањем α-хеликса и β-набраних структура у ланце који се савијају у тродимензионалне глобуле које се нпр. могу уочити код миоглобина и хемоглобина.
[уреди] Квартерна структура
Највиши тип организације молекула протеина настаје агломерацијом више глобула у квартерну структуру какву срећемо код хемоглобина.
[уреди] Функција
Протеини, зависно о својој грађи, проводе читав низ различитих активности унутар организма. Први и основни задатак протеина је њихова неопходност у процесу раста и развоја. За било који део нашег тела који пролази кроз процес раста или регенерације, стварају се нове телесне станице, које требају протеине за своју изградњу и успостављање одговарајуће функције. У зависности о доби и полу потребе за беланчевинама се знатно мењају.
Други велики задатак протеина је надомештавање оштећених и одумрлих ћелија. Ћелије које требају уобичајени надоместак јесу између осталих: станице крви, бубрега, јетре, мишића, и наравно станице косе, нокти, зуби и кости.
Такође, оне су потребне телу како би могло створити читав низ ензима (молекуле које убрзавају биохемијске процесе и заслужне су за овакав облик живота какав ми познајемо) и хормона (молекуле које омогућују комуникацију и усклађивање биохемијских процеса између различитих ткива и органа) и противтела (молекуле које су производ имунолошког сустава орагнизма и одговорне су за обрану од страних материја, бактерија и вируса).
Протеини граде и велики део молекуле хемоглобина - материја која преноси кисеоник нашим телом и омогућује нам одвијање процеса дисања у свим станицама у којима се тај циклус одвија.
[уреди] Беланчевине у прехрани
Протеини или беланчевине налазе се у разним врстама прехрамбених намирница. Може се готово рећи да су у већим или мањим количинама заступљени у свој храни осим у рафинираним шећерима и мастима. Храна животињског порекла попут меса, риба, јаја (белањак), млека, јогурта и сира добар су извор протеина у квалитативном и квантитативном смислу. Осим што садрже много протеина па су намирнице извор свих есенцијалних аминокиселина.
