Перо
Из пројекта Википедија
Вештина писања један је од највећих доприноса цивилизацији. Али пре него што је направљено прво перо, било је потребно много различитих алатки за писање.
У старо доба човек је, на пример, употребљавао наоштрени камен којим је гребао знакове и слике по зидовима пећине или је умакао прст у сок биљака или у животињску крв и употребљавао га “перо за писање”. Касније је за то употребљавао грумен или комадић земље. Кинези су слова писали танком четкицом од девине длаке.
Прва права пера вероватно су направили Египћани. Причврстили су комадић бакра сличан данашњем челичном перцету за крај шупљег штапића. Прва слова писана руком јавила су се код Грка пре скоро 4000 година. Грци су употребљавали перо од ковине, кости или слоноваче, а писали су на плочицама пресвученим воском. Још касније правила су се расцепљена пера од шупљих, цевастих травки, која су умакали у некаква мастила и писали њиме по папирусу.
У средњем виеку по први пут љиди су научили шиљити пера из гушчијег, враниног или лабудовог пера и од њега правили оруђе за писање.
Челична пера су се почела производити у Енглеској већ 1780. год., али су прешла у општу употребу тек 40 година касније. Прва налив пера, којим и ми данас пишемо, направљхена су у САД-у 1870.год. Део којим се пише направљен је обично од 14 каратног злата, а сам врх је пресвучен иридијем. То су глатке, чврсте ковине које омогућавају да перо не гребе папир приликом писања. Мастило се налази у самом перу, у резервоару од тврде гуме или пластичне масе, које има облик цевчице.
Перо с куглицом уместо врха направљено је у XX веку. Пише се сићушном куглицом од хромираног челика.
Напомена: http://www.znanje.org
