Доња Ломница

Из пројекта Википедија

Доња Ломница је село у општини Власотинце, Јабланички округ, Југоисточна Србија.

Села Доња и Горња Ломница чине Ломницу.

Доња Ломница се налази на обали двеју малих речица-потока: Мале реке и Големе реке. Обе се састају у средини села и чине речицу Шишавицу која пролази кроз суседно село Шишава. Доња Ломница је повезана асфалтним путем са Власотинцем и суседним селом Средором.

[уреди] Инфраструктура

Село је збијеног типа. У селу постоји водовод, струја и телефон, а и кабловска телевизија. Село има и амбуланту која опслужује сва околна села у лечењу становника. Два пута недељно долази лекар из Власотинца. Куће су модерно саграђене а скоро свако домаћинство поседује трактор и кола. Велики проблем у селу је недостатак простора за изградњу неког дома за омладину, где би млађији имали забаву и друштвени живот. Тренутно се за спортску рекреацију омладина користи двориште сеоске школе. У току лета се организује турнир “Света Тројца” у малом фудбалу, који је познат у читавом крају задњих година. Из села су познати и фудбалери ФК “Власине” Рајковић и Ђокић Игор.

[уреди] Становништво

Село чине пет фамилија:

Коњарци -пореклом из Бугарске (најстарија фамилија),
Крстинци -пореклом из Горњег Ораха,
Здравковци -пореклом из Дадинца,
Кумаричани -пореклом из села Комарица,
Рајковићи -су најмлађа фамилија у селу.

Некада су се људи бавили искључиво сточарством, па и дан данас по брдима има још остатака чобанских колиба у којима су биле смештене овце и говеда. У селу је било поткивача, а и ковача. Велики број мештана су били печалбари циглари, а данас су познати зидари печалбари. У селу има доста познатих предузимача зидара. Многи се баве и пољопривредом, нарочито сточарством и продају млеко приватној пекари. Овај крај је познат и по виноградарству , воћарству и пчеларству. Доста радника из Ломнице је радило у фабрикама у Власотинцу и на бензиској пумпи, а има и оних који раде у општини и у просвети и путују приватним превозом до радног места. Многи мештани су у селу отворили приватне продавнице и тако стекли егзистенцију, а има и приватних занатлиија који раде паушално: механичари, столари, лимари и други.

[уреди] Образовање

Село Доња Ломница има заједничку четворогодишњу и осмогодишњу основну школу “Браћа Миленковић” са селом Шишавом, са којим се граничи, јер је школа саграђена у ломничком атару. Саградио ју је ломничанин Живојин Стаменковић-Американац заједно са мештанима. Он је помогао у новцу и бесплатној додели грађевинског земљишта 1927.године. У тој школи су учили многи виђенији школовани ломничани: правници, судије (Вита Крстић), ветеринари, професори, педагози, наставници, социолози као и мајстори грађевинари-предузимачи, који граде стамбене објекте широм Србије и у бившим републикама старе Југославије.

[уреди] Легенде

[уреди] Назив места

Ломница је добила име по томе што је -за време владавине Турака- место било под храстовом шумом, па су сељани тада стално крали шуму и ломили договор са турцима и тако је по тој легенди село добило назив Ломница.

[уреди] Дукати

Од времена под турцима остала је легенда по којој се каже да је један турчин продао труп старе крушке србину за крчаг вина. Кад је србин довезао труп кући и ударио секиром да нацепа дрва за огрев, испали су дукати које је вероватно сакрио неки хајдук у том времену, које је узео од турака.

[уреди] Занимљивости

Људи из овог краја су узимали учешће у свим ратовима за национално ослободјење у борби против турака и у Првом и Другом светском рату противу фашизма, а узели учешће и у ратовима приликом распада бивше Југославије. Пропатили су од бугара и у Првом и Другом светском рату. У светским ратовима је на месту Коларница погинуло 12 људи из села, па данас круже приче селом да се тачно у 12 сати ноћу оглашавају душе погинулих. Ноћу када се закасни онда се из страха обилази то место или се претрчи.

[уреди] Обичаји

Из старина су биле познате воденице на речици која је долазила из села Средор, а најпознатији воденичар је био Стаменковић. Данас су воденице запуштене у коров, а неке су у рушевинама. Од старих обичаја у породичном и сеоском весељу се славе славе, краваји, испраћаји у војску и свадбе, Ђурђевдан, Божић, Ускрс. Неки обичаји се препричавају, као додолице, које су певале поред речице, дозивајући да падне киша, а старије жене су им доносиле качамак. после ручка су девојке повела и прскале се водом из реке. И данас се на Божић уноси бадњак и пече прасе, на Ускрс се масте јаја и фарбају, а на Ђурђевдан се доноси гранчица од врбе и њоме кити капија.