Напад на Дијеп
Из пројекта Википедија
| Битка код Дијепа | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Другог светског рата | |||||||||||||
 |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||||
  Канада и Британија |
 Немачка |
||||||||||||
| Заповедници | |||||||||||||
| Јачина | |||||||||||||
| 6,100 војника, 237 војних бродова | 100 авиона бомбардера | ||||||||||||
| Губици | |||||||||||||
| 4,384 мртвих, рањених или ухваћених 119 авиона |
46 авиона | ||||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||||
Напад на Дијеп, кодног назива Операција Јубилеј, догодио се 19. августа 1942. када су Савезници напали француски град Дијеп. Преко 6,000 војника требало је освојити и држати град те тестирати немачку одбрану и прикупити поверљиве податке. Такође, напад је требао намамити немачки Луфтвафе у велики, отворени сукоб. Напад је завршио тешком катастрофом за Савезнике.
[уреди] Битка
Увече, 18. августа 1942., готово 240 различитих савезничких бродова приближило се Француској превозећи инвазијске снаге према циљу. У зору следећег дана почиње искрцавање на француску обалу. Немачке снаге су затечене и потпуно изненађене. Иако немачким постројбама заповеда способан немачки генерал Цајцлер, сам Дијеп, место искрцавања бране немачке другоразредне постројбе, што ипак Савезницима неће да олакша посао.
Близу француске обале део савезничког инвазијског бродовља напросто је налетело на један немачки конвој. Одмах је дошло до размене ватре и паљбе. Иако су немачки бродови потопљени, посаде на обали су узбуњене и чимбеник изненађења је отпао. Након искрцавања на западном сектору командоси постижу успех уништењем битница обалног топништва код мјеста Варенгевиј. Но, код градића Пус, Канађани су налетели на уску плажу врло стрмих литица начичкану њемачким фортификацијама на обали. Иако се неколико војника успело попети на обалу, велика већина остала је у води до појаса, под паљбом пушкомитраљеза и минобацача. Више од 200 војника канадских постројби овде је погинуло, а због снажне паљбе онемогућена је и праводобна евакуација, па су Канађани присиљени на предају. Од 27 тенкова који су се успјели искрцати на обалу, само 15 пробило се, али је налетевши на протуоклопне запреке заустављени у напредовању.
Код мјеста Порвија Савезници су успешно извели искрцавање, те надиру три километра у унутрашњост где су снажном паљбом ипак заустављени. Присиљени су на повлачење и трпе велике губитке. Унаточ очигледном неуспеху акције, савезничко заповедништво направило је и другу неопростиву војничку погрешку. На обалу су искрцане причувне снаге које такођер страдавају под снажном паљбом. На послетку, у негде око 11.00 часова стиже заповед за прекид операције и преживели војници бродовима су пребачени у Велику Британију.
[уреди] Последице
Након само неколико сати борбе готово 4,400 савезничких војника је погинуло, рањено или је заробљено. Током искрцавања дошло је и до велике ваздушне битке. Британски РАФ силно је настојао помоћи и заштитити постројбе на земљи. У тој бици изгубљено је 106 британских и 13 канадских авиона. Луфтвафе је имала незнатне губитке у авионима.
Иако војнички погрешно, Савезници су нешто и научили: дошло се до врло значајних спознаја о амфибијском искрцавању, које ће се касније провести у Нормандији. Савезничке постројбе научиле су да требају избегавати густе немачке фортификације на обали, потреба за темељитим планирањем и поморско – ваздушно бомбардовање обале, потреба за обавештајном припремом акције и увезивање комуникација између постројби. Но, Немци су такође дошли до неких спознаја, па су касније надоградили и ојачали 'атлантски бедем'.
Како су највеће губитке имале управо канадске постројбе, британском генералштабу упућена је замерка да животе војника из земаља Комонвелта држи много јефтинијим од живота британских војника.
