Матија Петар Катанчић
Из пројекта Википедија
| Матија Петар Катанчић | |
|---|---|
| рођен: | 12. август, 1750. Валпово, Славонија |
| преминуо: | 24. мај, 1825. Будим, Хабсбуршка монархија |
Матија Петар Катанчић (Валпово, Славонија, 12. августа 1750. - Будим, 24. маја 1825.), писац и професор. Студирао је богословију па потом и естетику у Будиму. Још у младости пришао је фрањевцима.
Као писац представник је позног класицизма. Био је одличан познавалац класичне књижевности по чијим је узорима стварао и своје песме на српском. Најпознатије дело, збирка поучних и филозофских песама, носи му латински назив - "Fructus autumnales" (Загреб, 1791, преведена на српски 1831. у "Летопису Матице српске") али обухвата и песме на српском. У песмама му се осећа и утицај народне поезије. У истом делу налази се и једна од првих расправао о метрици у нашој поезији. Постхумно му је штампан први превод старог закона на српски - "Sveto pismo starog' zakona (...) u Jezik Slavno-Illyricski izgovora Bosanskog prinesheno".(Будим, 1831).
Активно се бавио и нумизматиком и археологијом, коју је и предавао на универзитету у Пешти.
О Катанчићевој припадности српком језичком корпусу најјасније сведоче његове сопствене речи "наши (се) Илири свуда Србљима зову" и даље "и данас (се) разликују Хрвати од Далматинаца и по отаџбини и по начину говора. А шта је узрок да Илири уз Јонско море (мисли се на Јадранско) Србијанци, Босанци, Раци који живе у Угарској на једној и на другој обали Дунава, истијем дијалектом говоре као и Далматинци, а од Хрвата се разликују? Свако зна колико је далеко између Илира што живе на Дунаву и Дубровника, па ипак нема друге разлике у говору него да их је обоје родила иста мајка". (цитирано према Никола Звонимира Бјеловучић, "Полуострво (Рат) Пељешац", Насеља и порекло становништва, књига 11, Београд 1922, стр. 173-284, доступније у Јеремија Д. Митровић, "Српство Дубровника", Београд 1992. [1])
